Pravo na rad

Pravo na rad, koje je zajemčeno međunarodnim konvencijama i nacionalnim ustavima, istovremeno treba shvatiti kao pravo na dostojanstven rad. Međutim, da li osoba koja svakodnevno trpi psihičko, neretko i fizičko maltretiranje uživa ovo pravo? Rad predstavlja proces koji se mora odvijati uz uvažavanje ličnosti radnika, i svaka suprotnost ovakvom radu ukazuje na prinudni ili ropski rad. Iako bi u savremenom svetu ovakav rad trebalo da predstavlja istorijsku kategoriju, elementi ropskog rada su, na žalost, još uvek prisutni. Dostojanstvo na radu je teško ostvariti, i to upravo zahvaljujući savremenim oblicima ropskog rada, uključujući i diskriminaciju na radu, psihičko zlostavljanje (mobing), seksualno uznemiravanje i povrede prava privatnosti na radu. Mobing je specifično ponašanje kojim, na radnom mestu, jedna osoba ili više njih, duže vreme, psihički ili fizički zlostavlja i ponižava drugu osobu, u nameri da ugrozi njen ugled, čast, ljudsko dostojanstvo i integritet ličnosti. Ovakvo zlostavljanje često se nastavlja sve dok zlostavljana osoba ne napusti radnu sredinu, i u tom smislu mobing predstavlja mnogo više od povremenih konflikata i spletkarenja manjeg obima, koji su karakteristični za većinu organizacija. Razlog tome je što se mobing izjednačava sa pravom agresijom koja se odvija u etapama i isplanirano. Prema mestu nastanka, prema tome ko ga sprovodi, kao i prema motivima nastanka mobing se javlja kao vertikalni i kao horizontalni mobing. Vertikalni mobing postoji kada pretpostavljeni zlostavlja jednog podređenog radnika, ili jednog po jednog zaposlenog, dok ne uništi celu grupu. Prema istraživanjema ovakva vrsta mobinga zastupljena je u 45% slučajeva.