Advokatura

Advokat je titula koja se danas koruisti u velikom broju evropskih zemalja, pogotovo u romanskim i sloveniskim, ali i u skandinavskim, i predstavlja lice koje je ovlašćeno da daje pravne savete, piše različite podneske i zastupa fizička i pravna lica, te je i član određenog udruženja, tj. komore. Česta greška je što ih poistovećuju nekad sa pravnicima i diplomiranim pravnicima. Advokate treba razlikovati i od postdiplomatskih zvanja tipa magistar i doktor nauka. Zabuna potiče i od samih advokata, jer oni ponekad nazivaju diplomirane pravnike kolegama, ali ih ne smatraju za kolege, već insistiraju na svojoj tituli, a na to gledaju kao na upućivanje komplimenata, slično kao što profesori studente zovu kolegama.
Advokat (lat. Advocatus, od voco ad što znači pozivam, u smislu pozivam u pomoć) je lice koje se, skladno propisima države u kojoj obavlja delatnost, bavi advokaturom. To najčešće podrazumeva zastupanje i savetovanje fizičkih i pravnih lica pred državnim organima i različitim institucijama.

PRAVNA POMOĆ

Koliko je osnovna ideja pravne pomoći jasna i jednostavna– pomoći onima kojima je to potrebno pri rešavanju pravnih pitanja, naročito u ostvarivanju njihovih prava (ovde se pod pravnom pomoći neće podrazumevati profesionalno angažovanje advokata po naplatnom ugovornom odnosu sa klijentom), toliko su načini na koji ona živi u uporednom pravu izuzetno raznovrsni. Rešeni su ne samo detalji već i sva glavna pitanja: koje su radnje pravne pomoći, ko su korisnici a ko pružaoci pravne pomoći, koji su uslovi za dobijanje pravne pomoći, kako se pravna pomoć finansira, koji su oblici pravne pomoći, kako je s odgovornošću za neadekvatnu pravnu pomoć, da li je pružanje pravne pomoći obaveza države a ljudsko pravo, i dr. Uprkos izrazitoj različitosti rešenja, moguće je uočiti određene tendencije i pravilnosti u razvoju pravne pomoći . A pri poređenju i prosuđivanju stanja u raznim zemljama uzeće se, kao tertium comparationis, preskriptivno formulisan pojam pravne pomoći. Taj pojam ima smisla graditi na osnovu onoga što postaje evropski standard kada je reč o pravnoj pomoći. Prema tako formiranom pojmu pravne pomoći valja posmatrati i stanje pravne pomoći kod nas, uključujući i najnoviji normativni razvoj, posebno s obzirom na novi Ustav Srbije od 2006. godine . Da bi pravo na pravnu pomoć, kao Ustavom zajemčeno ljudsko pravo, bilo praktično i efikasno, neophodan je, između ostalog, moderan zakon o pravnoj pomoći, za koji do sada postoji samo jedan model izrađen u nevladinom sektoru .

Radnje pravne pomoći
Nigde se pravna pomoć ne iscrpljuje u jednoj jedinoj radnji, ali su velike razlike u pogledu toga šta pomoć sve obuhvata. Jedna od razlika je u tome da li se pravna pomoć sastoji u radnjama koje se tiču same stvari u vezi sa ostvarivanjem prava (pomoć u pogledu merituma), ili se radnje pomoći ne tiču sadržinske strane stvari, već na drugi način, posredno doprinose olakšanju i ojačanju položaja lica u vezi sa njegovim pravom. I jedna i druga grupa radnji različite su unutar sebe: same stvari, dakle, neposredno se tiču radnji koje pomoć pružaju u vidu obaveštenja, saveta, izrade akata i podnesaka, zastupanja, dok radnje koje posredno, ne tičući se same stvari, pomažu na drugi način, jesu snošenje troškova postupka ili oslobađanje od snošenja troškova postupka. Starije rešenje pravne pomoći sastoji se u kombinaciji jedne radnje pravne pomoći koja se tiče same stvari i jedne koja posredno utiče na položaj lica. Ali, negde se i dalje, i po najnovijim, nedavno donetim propisima, pravna pomoć u tome iscrpljuje: na primer, u Bugarskoj i Češkoj sve se svodi na besplatnog advokata ili oslobađanja od snošenja troškova postupka, u celosti ili delimično.