Ekonomska diplomatija – Globalizacija

Pojam globalizacije

„Globalizaciju možemo definisati kao proces ekonomskog, političkog, socijalnog i kulturnog delovanja na nadnacionalnom nivou, koji na globalnom nivou menja ustaljene političke, privredne, socijalne i kulturne odnose. Bitna determinanta ovog procesa je tehnološki razvoj koji omogućava prostorno i vremensko smanjivanje sveta.“
U drugoj polovini XX veka nastupio je novi ekonomski talas tzv. globalizacije. Globalizacija predstavlja povezivanja koja prevazilaze okvire nacionalne države, a cilj im je povećanje ekonomskog rasta i bogatstva.
Pet dimenzija globalizacije, društvo, politika, ekonomija, kultura i životna sredina ne mogu sasvim striktno odvojiti jedna od druge, već se prožimaju. Ova povezanost ne samo između aktera, već i između oblasti predstavlja jednu od posebnosti globalizacije.
Osnovni ekonomski aspekti globalizacije jesu liberalizacija, privlačenje investicija i privatizacija. Glavnu ulogu na tržištu imaju multinacionalne korporacije.
Jedna od propratnih pojava globalizacije jeste i regionalizacija, odnosno regionalna integracija u svetu. Svet je podeljen na tri bloka: evropski, tj. Evropsku uniju, azijsko-pacifički, tj. ASEAN i severno-američki, tj. NAFTA.
Dublja analiza suštinskih dimenzija globalizacije podrazumeva napuštanje starog, načina mišljenja i okoštalih ideoloških dogmi koje polaze od teritorijalnih ograničenja etno-nacionalnih posebnosti i zatvorenosti. Ona ima u vidu činjenicu da na svetskoj sceni ne deluju samo državno-nacionalni, već i naddržavni, međudržavni i nedržavni akteri, kao novi subjekti globalno-svetskih odnosa (transnacionalne kompanije; transnacionalne tehnološke i saobraćajne celine; raznovrsni kulturni i verski pokreti; nevladine organizacije; svetske i regionalne institucije i organizacije; veliki informatički sistemi; Internet; globalni mediji: i dr.)
Globalizacija vodi stvaranju “svetskog društva”. Reč je o objektivnom planetarnom procesu sve gušće mreže povezanosti i međuzavisnosti pojedinačnih društava i stvaranju jedinstvenog “svetskog sistema”, koji izrasta:
1. Na talasima nove tehničko-tehnološke revolucije i brzom ritmu stvaranja globalne ekonomije;
2. Na talasima kulturno – informatičke revolucije (stvaranje kosmopolitske kulture, homogenizacija ukusa, obrazaca ishrane, odevanja i životnih stilova i dr.); i
3. Na mreži nadnacionalnih regionalnih i svetskih institucija (Savet bezbednosti OUN, Međunarodni monetarni fond, Međunarodna banka za obnovu i razvoj, Svetska trgovinska organizacija, G-8, Evropska unija i dr.), kao značajnim oblicima globalnog upravljanja:
Pozitivne i negativne kontacije globalizacije

Brojne rasprave o globalizaciji podelile su političare, ekonomiste, naučnike i filozofe. Na jednoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija nužnost, objektivan i spontan proces, “zahuktala mašina” koja stvara novu mapu sveta i koju niko ne može zaustaviti. Pristalice globalizacije smatraju da je to proces koji vuče ka društvenom progresu u svim njegovim aspektima (ekonomsko-političkom, tehnološkom, kulturno-naučnom), doprinoseći da svi (i bogati i siromašni) postaju bogatiji.
Na drugoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija isključivo “Projekat dominacije Zapada”, nove imperijalne politike i “amerikanizacije” sveta. Dok za jedne globalizacija označava integraciju sveta i stvaranje globalne ekonomije i kulture, za druge ona označava podele i sukob civilizacija. Za dobitnike ona predstavlja civilizacijski napredak, dok je za gubitnike destruktivna sila, koja produbljuje jaz između bogatih i siromašnih, stvarajući uslove da bogati budu još bogatiji, a siromašni još siromašniji.
Suština problema odnosa prema globalizaciji nije u opredeljenju “za” ili “protiv” globalizacije (ili tranzicije), odnosno za jednu od suprotstavljenih (rivalskih) struja. S obzirom da je globalizacija realnost, bitno je da se od simplifikovanih uvida i analiza pređe na kompleksno poimanje globalizacije, kako bi se, zahvatanjem njenih krajnje različitih obeležja, savlađivale i potiskivale negativne, a maksimalno koristile i afirmisle njene pozitivne dimenzije, pogotovo što savremeni oblik globalizacije, za razliku od svih predhodnih, upravo zbog ogromne međuzavisnosti pojedinačnih društava, ima šansu da se relativno stabilizuje na (istorijski) relativno duži vremenski period, bez obzira na sve nepravde koje sa sobom nosi, pre svega, prema nerazvijenom delu sveta.
Globalizacija danas rađa raznovrsne izazove, rizike i nejednakosti. Kao takva, ona predstavlja veliku neizvesnost, ali i različite alternative (realne opcije). i to: demokratski (i humaniji) ili autoritarni svetski poredak; “održivi razvoj” ili ekološko i tehnološko samouništenje planete; stabilniji razvoj međunarodnih odnosa ili novi talasi globalizacije i regionalna sukobljavanja; racionalno usmeravanje globalizacijskih tokova ili ciklične smene svetskog haosa; jačanje političke demokratije ili umnožavanje autoritarnih režima, praćenih masovnom represijom; i dr. Koja će alternativa u budućnosti biti dominantna, pokazaće vreme.