Evropska komisija

EU na izvestan način predstavlja porodicu demokratskih Evropskih zemalja koje zajednički rade da bi poboljšale život svojim građanima i izgradile bolji svet. Za samo pola veka, ona je omogućila uspostavljanje mira i napretka u Evropi, jedinstvene Evropske valute, evra, i jedinstvenog tržišta bez granica.
Uspeh EU proizilazi iz načina njenog delovanja. Ona nije federacija niti je ona organizacija za saradnju između vlada, poput Ujedinjenih nacija. Zemlje koje čine EU su nezavisne, suverene zemlje, ali one ustupaju svoj suverenitet da bi bile uspešne i uticajne na globalnom nivou, što nijedna od njih sama ne bi mogla da ostvari.
Evropska unija počiva na institucionalnom sistemu koji je jedinstven u svetu.
Jedna od centralnih i najznačajnih institucija Evropske unije je Evropska komisija. Evropska komisija je izvršni organ EU i predstavlja interese Evropske unije u celini. Komisija je kolegijalno telo. Čine je komesari, čiji se broj menjao u skladu sa izmenama osnivačkih ugovora i porastom broja članica . Sedište Evropske komisije je u Briselu. Uspešno funkcionisanje ove institucije omogućuju Generalni direktorati, opšte i unutrašnje službe.
Za Komisiju se obično vezuju simbolični nazivi “čuvar evropskih ugovora i zakona ” i „ Briselska birokratija “ što ukazuje na njen značaj i sastav. Komisija je od početka osnovana tako da deluje kao nezavisan, nadnacionalni organ vlasti nezavisan od vlada, i opisivana je kao „jedino telo koje je plaćeno da razmišlja na evropski način“.
Za potuno razumevanje i na kraju uspešnu obradu zadate teme, neophodno je osvrnuti se najpre na samo poreklo Evropske Komisije ,odnosno preteče ovog organa, njen sastav ,centralnu poziciju predsednika komisije, način rada , nadležnosti, ulogu koju Evropska komisija ima u procesu odlučivanja i na kraju značaj same Komisije na jednu od najaktuelnijih tema našeg okruženja- ulazak Srbije u Evropsku uniju. O svemu ovom biće reči u narednim izlaganjima. 1

1. POREKLO
Jedinstvena Evropska komisija Evropske zajednice ustanovljena je stupanjem na snagu Ugovora o spajanju komunitarnih organa, 1967. godine. Preteče ovako oformljenog organa su Visoka vlast , ustanovljena Pariskim ugovorom iz 1951. godine kojim je osnovana Evropska zajednica za ugalj i čelik, kao i odvojene komisije formirane Rimskim ugovorom za EEZ i EURATOM. Od tada je njen zvanični naziv Komisija Evropskih zajednica. „Ugovorom o objedinjavanju organa usvojene su jedinstvene odredbe samo u pogledu sastava i načina rada ali su i dalje ostale razlike u nadležnosti Komisije prema Pariskom i Rimskom ugovoru.“