Građansko pravo

Po pravilu svako preduzimanje pravne radnje za sebe.Lice koje je preduzelo pravnu radnju stiče neposredno za sebe prava i obaveze.Ali pojedini pravni subjekti nisu u stanju da za zadovoljenje svojih potreba preduzmu određene pravne poslove.Neko ne moze sticati prava I obaveze svojim pravnim radnjema zbog ppostojanja određenih pravnih smetnji(usled nedostatka poslovne sposobnosti),a neko zbog faktickih smetnji (odsutnosti).Stoga struktura modernog drustva I potrebe prometa u povećanoj mjeri zahtjevaju da pravne radnje može preduzimati jedno lice(zastupnik)za drugo.Tu funkciju ispunjava ustanova zastupnistvo.

Zastupnik je lice koje preduzima pravnu radnju u tuđe ime i na tuđi račun. Za zastupništvo je karakteristično:
a) da je jedno lice ovlašćeno preduzelo pravnu radnju u tuđe ime, tj. da sve pravne posledice iz takve radnje pogađaju neposredno lice u čije ime radnja preduzeta (zastupanog).
b) ekonomski efekti te radnje ostvaruju se ne u imovinskoj masi onoga koji je pravnu radnju obavio, već zastupanog.
Prema tome, zastupnik svojim pravnim radnjama zasniva građanskopravni odnos između zastupanog i trećeg lica. Prava i obaveze iz takvog građanskopravnog odnosa stiče neposredno zastupani, a ne zastupnik.