Izvori upravnog prava

Upravno pravo (engl. administrative law) je grana prava koja uređuje upravnu delatnost tj. ukupnost svih (autoritativnih i neautoritativnih) aktivnosti uprave kojima uprava neposredno izvršava svakodnevne zadatke i poslove ostvarujući svoju socijalnu funkciju, a čini je sistem pravnih normi koje uređuju organizaciju uprave i javnih službi, upravni postupak, obim i sadržinu upravne delatnosti – obavljanje upravnih poslova, donošenje pravnih odluka uprave, vršenje materijalnih radnji i kontrolu uprave. Iako se upravno pravo izučava kao celina za sebe, ono je deo jedne šire celine. U tom smislu, upravno pravo predstavlja poseban pravni podsistem, koji sa ostalim granama prava kao posebnim pravnim podsistemima čini pravni sistem jedne zemlje.
Upravno pravo je veoma dinamično. Ono prati razvoj i stagnaciju društvenih odnosa, tako da imamo i podsisteme upravnog prava koji mogu, vremenom, da se pretvore u samostalne pravne discipline (poresko pravo, ekološko itd.). Poslednjih dvadeset godina uočljiv je proces deregulacije brojnih pravnih odnosa koji su bili pod upravnim režimom.