Moralna odgovornost

Uvod

Pod moralom se obično shvata skup društvenih normi koje omogućavaju ponašanje ljudi sa aspekta dobra i zla i u vezi sa tim, naređuju, odnosno zabranjuju subjektima odgovarajuće ponašanje. Poštovanje moralrnh normi obezbeđuje se, pre svega, uticajem javnog mnjenja i putem svesti pojedinca da se u skladu sa moralnim normama ponaša. Tako, subjekt će činiti sve ono što moral nalaže – jer je to dobro, a neće činiti ono što moralna norma zabranjuje, jer je to zlo. Sankcije za povrede moralnih normi mogu biti društvene (moralne osude) ili individualne (griža savesti). Svakako da individualna sankcija ima svrhu onda, kada se pojedinac ponaša po moralnim normama iz razloga što ih on dobrovoljno usvaja. Moral izvire iz objektivnih uslova društva i stoga on i nosi obeležje toga društva. Svako društvo, ima svoje moralne norme jer i vladajuća klasa koja je na vlasti izgrađuje svoj moral koji služi njenim interesima. Granica između prava i morala je nedovoljno oštra i često se prepliće, tako da mnoge moralne norme postaju pravnim.

Pojam i poreklo moralne odgovornosti

Moral je skup nepisanih pravila i običaja koji utvrđuju međuljudske odnose i prosuđuju šta je dobro, a šta zlo. Definiše se kao oblik društvene svesti, sistem običaja, navika, normi. Moral je relativan, jer nije isti u svim društvenim grupama i istorijskim periodima. Centralne vrednosti morala su: dobro, ispravno i pravedno.
Moral je nastao u ljudskom društvu, još u prvobitnoj zajednici. Tokom svoje evolucije čovek je, najpre, živeo u malim grupama gde je bilo potrebno uskladiti svoje potrebe sa potrebama drugih. Na osnovu iznalaženja rešenja za to, formirana su pravila ljudskog ponašanja i nastala je filozofska disciplina – etika. Moral je objektivna društvena pojava koja je određena skupom pravila ili normi koja regulišu ponašanje članova jedne društvene zajednice, ali i navikama ponašanja. Procenjivanje morala ili moralni sud se donosi na osnovu postupaka, rasuđivanja, ponašanja ili uopšte karaktera nekog čoveka. U skladu sa tim i sa složenom komunikacijom koja se odvija u društvu, ljudi formiraju svoje ličnosti, usmeravaju svoju motivaciju i delovanje, vrednuju i sude i sebi i drugima.

+

• pripadnost grupi
• uzori
• društvene institucije

Sticanje vrednosti i samo formiranje stavova jeste složen proces i nije lako podložan naučnoj proveri. Ipak, za većinu nas važne sile koje oblikuju naš moralni razvoj su porodica, pripadnost grupi, uzori i društvene institucije. Roditelji su prvi susret s našom disciplinom, ali kako se razvijamo u autonomne osobe, pripadnost grupama, uzori i institucionalne sile igraju sve značajniju ulogu u oblikovanju naše moralne sudbine. Uz toliko različitih snaga koje nas bombarduju etičkim signalima, neminovna je pojava sukoba među suprotstavljenim vrednostima. Proučavanje etike i moralno rasuđivanje ne mogu nam automatski rešiti takve sukobe, ali pružiti sredstva koja će nam olakšati suočavanje s teškim etičkim izborima.
U kojoj meri ovaj svaki od ovih izvora će uticati na naše moralno postupanje zavisi će od jedinstvenih okolnosti svakog pojedinca.
Osnovna karakteristika moralnih normi je njihova obaveznost, koja je dvostruka, što znači da je moral obavezujući i društveno (spolja) i individualno (unutra) , za razliku od pravne i običajne obaveznosti koja je isključivo društvena. Takođe, kao bitne karakteristike morala, navode se i trenutačnost, bezuslovnost, nametnutost i sl.
Potpuno usvajanje moralnih normi koje jedno društvo propisuje praktično je nedostižno. Zbog nagonske, impulsivne strane ljudske prirode, čovek tek delimično usvaja te norme, posebno one kojima se određena ponašanja zabranjuju. Različita društva imala su u različitim periodima različite moralne vrednosti, mada se između njih često može povući zajednički imenitelj. Prema gledanju na različitost vrednosti i istorijski razvoj morala postoje moralni relativizam, moralni apsolutizam i moralni univerzalizam.

Poreklo i osnov morala

Moral je nastao nastankom ljudskog društva. Razvijao se u skladu sa dostignutim nivoom društveno – ekonomskog razvoja, u zavisnosti od stepena razvoja kulturnih uslova, političkih odnosa, običaja i religije, kao i uporedo sa razvojem civilizacije. Primitivno mišljenje i primitivni mentalitet izrasta iz kulta predaka i povezan je sa totemizmom – ljudi su imali svog zaštitnika, prapretka koji je bio njihov simbol sam koji je uživao sve počasti i bio poštovan kao kult. Međutim, kult totema odnosio se i na brojne zabrane, tabue. Najprimitivnije norme imale su neko pozitivno značenje izraženo u osećanju dužnosti, odgovornosti, savesti, ličnom dostojanstvu i iskazano u razvijanju onih svojstava koja bitno utiču na razvitak društvene svesti kao i tradicija i kultura.