Pojam,predmet i metod privrednog prava

Pojam,predmet i metod privrednog prava

UVOD

Značaj izučavanja privrednog prava  ogleda se u sagledavanju pravnih okvira modernog poslovanja i korpusa prava i obaveza menadzera . Pravo je skup normi koje sankcioniše država radi ostvarivanja svoje funkcije određene preovlađujućim društvenim I pravnim interesima I vrednostima. Pravo se deli prema nekoliko kriterijuma:

1. PREMA NJEGOVOJ PRIRODI:
•    PRIRODNO i
•    POZITIVNO (Privredno pravo spada u pozitivno pravo);

2. PREMA NAČINU NASTANKA I OBELEŽJIMA:
•    DRŽAVNO,
•    DRUŠTVENO I
•    MEŠOVITO (Privredno pravo je mešovito – stvara ga i država I grupe ljudi I njihove organizacije i prati ga državna sankcija)

3. PREMA OBLASTIMA REGULISANJA:
•    MEĐUNARODNO I UNUTRAŠNJE (postoji međunarodno privredno i privredno pravo),
•    JAVNO I PRIVATNO (Privredno pravo je I javno I privatno – jer reguliše zaštitu opstih interesa I sadrzi imperativne norme i privatno, jer sadrži norme dispozitivnog karaktera koje štite privatni interes i regulišu odnose među pojedincima i njihovim organizacijama na osnovu saglasnosti volja,
•    MATERIJALNO I FORMALNO (privredno pravo spada u materijalna prava – utvrđuje ovlašćenja i obaveze privrednih subjekata)

1.    POJAM PRIVREDNOG PRAVA

Privredno pravo  se izdvojilo  iz građanskog prava i predstavlja posebnu naučnu disciplinu
Privredno pravo, kao  grana pravnog sistema , obuhvata važeća pravna pravila o stutusu privrednih subjekata (pravnih i fizičkih lica) i njihove pravne poslove privrednog karaktera.
Pojam privrednog prava kao naučne discipline  proucava I tumači  pravna pravila koja regulišu status privrednih subjekata i njihove pravne poslove, primenom više naučnih metoda izučavanja i  tumačenja važećeg prava i predlaže donošenje primerenijih pravnih propisa.
Privredno pravo predstavlja  posebnu granu privrede I odnosi se na skup pravnih normi koje urđjuju pravni položaj i status privrednih subjekata, njihov odnos prema državi, njihove međusobne pravne poslove koje zaključuju u vezi sa prometom roba, usluga, novca i hartija od vrednosti.
U praksi srećemo termine privredno pravo, poslovno pravo, trgovinsko pravo i trgovačko pravo, koji u stvari označavaju istu granu prava u teorijskom smislu. Međutim teoretičari stalno ističu razliku i kažu da privredno pravo obrađuje privredna društva i sve njihove aktivnosti u izvršavanju njihovih delatnosti, trgovinsko da obrađuje oblast uskog shvatanja koja se odnosi na trgovinu, trgovačko upućuje na oblast koja se odnosi na trgovce i njihove poslove, a poslovno se najčešće koristi i poistovećuje sa privrednim.
Privredno pravo obuhvata važeća pravna pravila kojima su regulisani statusi (položaji) privrednih subjekata (pravnih i fizičkih lica), i njihovi pravni poslovi koji imaju privredni karakter.

Naziv privredno pravo je, sve donedavno, bio opšteusvojen u našoj pravnoj literaturi. On bi, po mišljenju nekih autora, označavao da su subjekti privrednog prava samo privredne organizacije (a ne i fizička lica koja se profesionalno bave privrednom delatnošću) i da je dirigovanje države osnovno obeležje statusa i poslova privrednih subjekata, dok je u tržišnim uslovima osnovno obeležje autonomija volje ovih subjekata”.