Politički sistem

Ideja o politici kao praktičnoj aktivnosti je nastala u Aristotelovoj filozofiji.Aristotel je filozofiju osl-obodio metafizičih okvira i logičkih spekulacija i od nje stvorio deskriptivnu i istorijsku nauku.Deskriptivnuzato što je opisivala uređenja, ustave i odnose u političkim zajednicama sa kojima je Aristotel dolazio u dod-ir, a istorijsku zato što je proučavala prošlost ljudskog društva kroz političke elemente ljudske zajednice.Ari-stotel je smatrao da je politika praktična delatnost, kojom se stvara polis, kao jedna uređena zajednica ljudi ikojom se u okviru polisa ostvaruje opšte dobro i zajednički interesi ljudi.Osnovni cilj politike je dobar život,koji se može ostvariti kroz dobro i svesno deljanje.Zbog toga je Aristotel smatrao da je politika kao praksanastavak etike.Predmet proučavanja politike je ustav i to, pre svega, pitanja o nastanku ustava, o razlikova-nju dobrog i lošeg ustava i o načinima ostvarenja ustava u društvu.Aristotel je svojom teorijom uticao na ka-snije mislioce.Toma Akvinski je video politiku kao praktičnu delatnost, kojom se ostvaruje opšte dobro i ci-ljevi društva, a koja je nastavak i dopuna etike.Politički teoretičari su do 19. veka politiku shvatali na osno-vu Aristotelove teorije i o njoj govorili kao o praktičnoj delatnosti, kojom se stvara jedna zajednica, ustano-ve u njoj, kao i odnosi među tim ustanovama i ljudima.
5. Odnos slobode i politike u antičkoj i savremenoj političkoj filozofiji
Odnos slodode i politike u antičkoj i savremenoj političkoj filozofiji je u potpunosti suprotan i različ-it.U antičkoj filozofiji politika se može ostvariti samo u uslovima slobode, tj. samo onda kada prestanu odn-osi dominacije i potčinjavanja.Politika se u antičkoj filozofiji shvata kao horizontalan odnos jednakosti me-đu slobodnim ljudima i karakteriše je tri vrste jednakosti.To su jednakost pred zakonom, jednakost u plaća-nju poreza i jednakost u govoru.Politika je takođe oslobođena religioznog i mitskog mišljenja, budući da jegrčko društvo, relativno rano, zamenilo mit i religiju logičkim razmišljanjem.U modernoj filozofiji politika se zasniva na odnosu dominacije tj. podređenosti između onih, koji vl-adaju i onih nad kojima se vlada.Ovaj odnos dominacije je ’’prvi princip’’ politike i on ima tri elementa: os-tvarivanje efiksnosti političkog poretka, izbor i priprema političkih funkcionera i obezbeđenje legitimiteta.Usavremenoj filozofiji ne postoje one jednakosti, koje su postojale u antičko doba i cilj politike, tj. ostvarenjedobrog života, je u potpunosti promenjen.
6. Moć i etos u Tukididovoj političkoj filozofiji
Politička moć i etos su središnji pojmovi Tukididove političke filozofije.Tukidid definiše političkumoć kao odnos dominacije i podređenosti između pojedinaca, grupa i država.U zavisnosti od toga ko su nos-ioci političke moći i kako je politička moć koncentrisana u društvu postoje dve vrste političkih poredaka i tosu:
1. autokratski režimi
, u koje se ubrjaju oligarhija i tiranija, a koji se karakterišu po tome što se zas-nivaju na principu sile, što u njima postoji dominacija jedne političke snage i po tome što postoji maksimal-na sigurnost onih, koji su nosioci moći.
2. demokratski režimi
, u koje se ubrajaju polis, liga i savez.Polis je osnovni oblik demokratskog ur-eđenja i Tukidid smatra da je Atina idealno uređen polis.Više polisa se može spojiti u ligu, kako bi ostvarilineke zajedničke interese ili kako bi uvećali moć i ojačali položaj, koji imaju.Demokratski režimi se temeljena principu pravde i koordinacije.Politička moć je jezgro politike i ona je impuls, koji pokreće ljude da se bave politikom.Kroz politi-ku pojedinci mogu da ostvare dominaciju nad drugim individuama i njihovom imovinom, što im daje osećajsigurnosti, slave, prestiža, časti, materijalnog bogatstva i blagostanja, što su ujedno i porivi, koji pokreću čo-veka da se bavi politikom.