Poslovna etika

Poslovna etika (business ethics) je naziv koji u poslednje vreme zaokuplja sve više pažnju akademskih poslenika najrazličitijih interesovanja i opredeljenja, a ne samo poslovnih ljudi. Otkako se pre tridesetak godina pojavila u programima poslovnih škola kao poseban predmet izučavanja, prerastavši postepeno u čitav pokret (ma šta podrazumevali pod tim izrazom), a posebno od trenutka kada su poslovni ljudi počeli da je utilitaristički i pomodno doživljavaju kao neizostavni deo svojih svakodnevnih razmišljanja, poslovna etika je postala važan povod mnogobrojnih rasprava koje su imale za cilj da osvetle njen smisao i, eventualno, njenu istinsku prirodu. Kao i kod svake novotarije, procene i ocene su bile oprečne: od optužbi da je to „najkraća knjiga na svetu“, odnosno da etika u stvari ne postoji, da je u pitanju „samo moda“, da profesori poslovne etike predaju „etiku bez etike“, da je reč o pukoj „deskripciji“ lišenoj sposobnosti da postavi suštinska pitanja, sve do kovanja poslovne etike „u zvezde“ i njenog proglašavanja za krajnju svrhu nekakvog „magičnog“ sveta poslovanja. Takve međusobno suprotstavljene ocene poslovne etike nisu samo plod nerazumevanja, već i novih nedoumica povodom mogućeg određivanja njene istinske prirode, barem u konvencionalnom smislu. Njihovo razrešenje bi poslovnoj etici moglo da pribavi postojan položaj samostalne discipline. Sama poslovna etika, kako smo nagovestili, može da se posmatra kao skup određenih moralnih pravila (ili barem težnji ka ostvarenju tih pravila) kojima se ljudi rukovode u poslovanju (dakle, kao kodeks moralnih pravila koja važe u svetu poslovanja), ili kao skup učenja o pravilima poslovnog morala. Prvo značenje poslovne etike je relativno jasno: to je skup moralnih normi (pravila, načela) koje regulišu profesionalne odnose subjekata prava u oblasti poslovanja, kada poslovanje predstavlja bilo kakvu aktivnost u nekoj vrsti pravom regulisane privredne delatnosti (na primer, između proizvođača i potrošača, investitora i izvođača, uprave i radnika, itd). Posebna moralna pravila važe za pripadnike drugih profesija u tzv. neprivrednim delatnostima – kako za njihove međusobne odnose (između kolega), tako i za njihove odnose prema klijentima – s tim što ti odnosi ne spadaju u pravila opšte poslovne etike, već u posebnu etiku (na primer, advokatska etika, lekarska etika, profesorska etika i slično). Drugo značenje poslovne etike, međutim, može da izazove dodatne nedoumice, jer shvatanja poslovnog morala i učenja o njemu mogu da budu krajnje različita.