studenti
Mesto za uspešne studente

Pravni i društveni položaj žene u robovlasničkom društvu – Istorija prava i države

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)

Položaj žene u prošlosti i danas, se uveliko razlikuje u mnogim stvarima. Istoriju su pisali muškarci, pa se čini da su i najveći deo istorije i činili upravo oni. Žene su postojale, ali nisu bile prisutne u takozvanim „muškim stvarima“, odnosno javnom životu. Za ženu je bilo neshvatljivo da bi mogla bilo šta drugo da radi, sem da kuva, pere i čuva decu.
Pristupiti proučavanju pitanja istorijskog i pravnog statusa žene u okviru pravnih propisa porodičnog zakonodavstva, zahteva dosta senzibilisanosti i pravne pronicljivosti u okviru svake društvene zajednice.
Pošto je, istorijski posmatrano, žena nezamenljiva spona u porodičnom lancu kao temelju svake zajednice, ona treba da uživa zasluženo mesto u poretku svake porodice. Njen doprinos u razvoju zajednice, kao uostalom i nemerljivom prosperitetu celog čovečanstva je ogroman. Shodno tome, ženi treba dati zasluženo mesto u svakom segmentu privatnog i društvenog života.
Možemo sa sigurnošću reći da je žena u robovlasničkom periodu imala najnepovoljniji pravni i društveni položaj, ali da je od tog vremena pa do danas mnogo toga učinjeno i da se obim ženskih prava značajno proširio.
O veličini žene govori i ova izreka: „Uxor socia humanae rei atque d’nae“. – Žena je učiteljica u ljudskom i božanskom .
Da bi se mogli pozabaviti temom „Pravni i društveni položaj žene u robovlasničkom društvu“, prethodno moramo utvrditi i samo trajanje robovlasničkog perioda. Naime prema shvatanju marksista robovlasničkim periodom smatra se period starog veka. Tačnije, period od postanka prvih država pa sve do pada Zapadnog rimskog carstva ( oko 3200.godine pre naše ere nastankom prvih država u Vavilonu i Egiptu pa sve do 476. godine naše ere).
Neke od opštih odlika žene u starom veku su: potčinjenost u odnosu na muškarce, organičena prava u porodici, potpuna izolovanost iz javnog života, potpuna ekonomska zavisnost od muža ili oca, osnovna uloga rađanje dece i briga o kući.
Ona je neravnopravan deo društva, a zajedničko za ženu i radnika je bilo to što su ugnjetavani.
Takav položaj koji se proteže dugi niz godina, na kraju postaje navika, a nasleđe i vaspitanje čine da ta navika izgleda „prirodno“. Otuda, veliki broj žena, još i danas smatra svoj potčinjeni položaj kao nešto razumljivo, bez mogućnosti objašnjenja da takav položaj nije dostojan njih, i da moraju težiti tome da postanu u svakom pogledu ravnopravne muškarcima i jednaki članovi društva.
„Žena je prvo ljudsko biće koje je palo u ropstvo.
Žena je postala robinja i pre nego što je postojao rob.“
Sa ovom situacijom ćemo se bliže upoznati analizirajući sve značajnije države starog veka pojedinačno.
2. RAZLIČITOST POLOŽAJA ŽENE

2.1 EGIPAT

Brak je u Egiptu bio monogaman, mada je faraon mogao da ima više žena. Žena je u porodici uživala vrlo visok ugled i gotovo bila izjednačena sa muškarcem. Imala je pravnu i poslovnu sposobnost i mogla je slobodno raspolagati svojom imovinom. Žena je učestvovala u verskim ceremonijama, a posle smrti muža, mogla je postati i starešina porodice.
Žene su ponekad vršile i visoke činovničke položaje, uključujući i funkciju džatija a imamo i dva primera da su žene bile faraoni odnosno regenti (Hačepsut i Kleopatra).
Razvod braka je bio slobodan. U slučaju razvoda, žena obično dobija izvesnu sumu novca, a deca zadržavaju pravo da naslede očevu imovinu. Roditelji i deca su dužni da se međusobno izdržavaju, i sva deca su naslednici, bez obzira na pol.

Nastavi sa čitanjem..

Nabavkom greb greb kupona 1000, dopunite vaše kredite i preuzmite gomilu radova.

Ključne reči Ključne reči:

Ostavite komentar

Morate biti ulogovani da biste komentarisali.