Pravni subjekti

UVOD

Pravni odnos je drustveni odnos koji je regulisan pravom. Najcese se definise kao posebna vrsta drustvenih odnosa u kojima je polozaj njihovih ucesnika uredjen pravnim normama, tj. kao odnos u kojima su ljudi duzni da se ponasaju prema pravnim normama. U teoriji prava postoje misljenja da pravni odnosi mogu biti konkretni i apstraktni.
Apstraktni pravni odnos izrazen je u trazenju opste pravne norme, sto predstavlja jedan pojmovni odnos koji postoji samo kao skup normativnih znacenja. Pravni odnos shvacen u ovom smislu predstavlja opste-pravnom normom postavljenu apstraktnu obavezu i apstraktno pravo ovlascenje izmedju dve vrste subjekata prava s obzirom na neki apstraktno odredjeni subjekt prava.
Konkretni pravni odnos, jeste zapravo stvarni odnos izmedju konkretnih osoba, koji su nosioci pravnih obaveza i pravnih ovlascenja, a s obzirom na neki konkretan objekat.
Pravne odnose mozemo podeliti na jednostrano i dvostrano obavezujuce pravne odnose.
Jednostrano obavezujuci pravni odnosi predstavljaju one pravne odnose u kojima jedna strana, prema drugoj strani ima samo pravnu obavezu, a druga strana prema prvoj strani samo pravno ovlascenje.
Pravni odnos u kojem svaka strana ima istovremeno i pravnu obavezu i pravno ovlascenje prema drugoj strani u pravnom odnosu, predstvalja dvostrano obavezujuci pravni odnos.
Pravni odnosi konstituisu se pravnim normama, mogu da se regulisu jednom opstom i jednom pojedinacnom normom, ili samo jednom opstom normom ili jednom pojedinacnom normom, to se desava u slucaju pravne praznine.
Pravne norme pridaju drustvenim normama cetiri osnovna znacenja elementa, i pretvaraju ih u pravne odnose, to su:

• Pravni subjekti;
• pravna obaveza;
• pravno ovlascenje;
• pravni objekt.

Iz navedenog mozemo zakljuciti da je pravni odnos, odnos izmedju pravnih subjekata i da je to odnos za koji pravni poredak veze odredjena prava i obaveze.
U pravne odnose mogu stupiti pravni subjekti, tj. drustvene tvorevine i ljudi, koji su tema ovog seminarskog rada.

 
PRAVNI SUBJEKTI

Subjekti prava su drustvene tvorevine i ljudi, koji imaju pravna ovlascenja i pravne obaveze i oni su kao takvi nostioci prava i obaveza u pravnom odnosu.
Uobicajeno je da u pravnoj terminologiji pojam “lice” oznacava subjekta prava, tj. bice koje je sposobno da bude nosilac prava i obaveza, kome pravni poredak dodeljuje odredjeni krug prava i obaveza, nezavisno od njegove volje i svesti.
Zajednicko za sva “subjektivna prava” jeste da licnost “ovlasceni” nesto treba da dobije od prava, tj. da mu ono nesto garantuje. Gradjansko pravo ovlascenog stiti od protivpravnog ponasanja, tako sto mu garantuje mogucnost da sudski ostvari svoje pravo, kao i kroz nametanje obaveze za naknadu stete.
Za pojedine vrste radnji predvidjene pravnim propisima pojedinih pravnih grana, predvidjaju se razliciti nivoi razvijenosti volje i svesti, da bi se svesnim i voljnim radnjama mogle izazvati odredjene pravne posledice, zbog toga se daju razliciti nazivi svojstvu lica koje se sastoji u tome da kod njega postoji dotican nivo razvijenosti svesti i volje.
U pogledu najveceg broja radnji, u najvecem broju slucajeva, u svim granama prava, smatra se da svako lice koje je zdravo i punoletno ima dovoljno razvijene svesti i volje. Punoletstvo se odredjuje shodno konkretnim prilikama, kod nas je to od navrsenih osamnaest godina, negde i od dvadeset pet, i taj uzrast je uslov za noramlno sticanje punoletstva.
Ali, postoje i slucajevi u kojima izvesni pojedinci mogu potreban nivo, odnosno stepen razvijenosti svesti i volje steci ranije ili kasnije od tog uzrasta. Jer se brze, odnosno sporije razvijaju, nego sto je normalno i pravo zbog toga moze da prizna punoletstvo pre ili kasnije nego sto je normalno.
“Nerazumna bica imaju samo relativnu vrednost i nazivaju se stoga stvarima, dok se razumna bica nazivaju licnostima, jer su po svojoj prirodi vec cilj samo po sebi. To je nesto sto ne moze da se oznacava i koristi kao sredstvo,” kaze Kant. Iz toga za Kanta proizilazi moralna zapovest: “Radi tako kao da je covecnost u tvojoj licnosti, kao da je licnost svakog drugog cilj, a ne da ga koristis kao sredstvo”.
Odredjene bolesti, kao sto su dusevne, punoletstvo mogu spreciti jer lice nema dovoljeno razvijenu svest i volju, takvim licima se ne priznaje sposobnost da svojim svesnim radnjama izazivaju pravne posledice.
Za proste radnje i posledice, moze se odrediti da lice stekne sposobnost da njima izaziva pravne posledice, pre nego sto je postalo punoletno ili za slozene radnje, za koje je potreban visi stepen volje i svesti nego onaj koji se stice punoletstvom, posle proticanja odredjenog vremena od kako je lice postalo punoletno. Ovo vazi i u pogledu normalnog zdravstvenog stanja, koje je uslov pomenute sposobnosti.
U oblasti upravnog prava politicka sposobnost je najvaznija, tj. sposobnost ucesca u drzavnoj vlasti i ona je dvostruka: sposobnost biranja drzavnih organa (aktivno biracko pravo) i sposobnost da budemo izabrani (pasivno biracko pravo). Za aktivno biracko pravo se zahteva punoletstvo, ali postoje izuzeci, dok se za pasivno biracko pravo cesto zahteva stariji uzrast.