Pravo na štrajk

Štrajk je jedno od najznačajnijih prava zaposlenih kojim oni mogu da utiču na svoj radnopravni status kod poslodavca. Štrajk je složen i višeuslovljen pojam, pa saglasno tome postoje razne definicije koje ga određuju. Zakon o štrajku štrajk definiše kao prekid rada koji zaposleni organizuju radi zaštite svojih profesionalnih i ekonomskih interesa po osnovu rada. Uopšteno se može reći, da je štrajk mera pritiska radnika na svoje poslodavce organizovanom obustavom rada, pomoću koje žele da postignu zadovoljavajuće rešenje svojih prava po osnovu rada, najčešće najamnine i uslova rada.
Po svojoj prirodi, štrajk može biti ekonomski i politički (mada granica ove prirode nije uvek jasno određena). Ekonomskim štrajkom se vrši pritisak na poslodavce u cilju uspešnog rešenja materijalnih (ekonomskih) interes radnika, dok se političkim štrajkom obustavom rada vrši pritisak na poslodavce i državne organe sa ciljem da se njime izdejstvuju određena politička prava vezana za rad – učešće u utvrđivanju kriterijuma i principa raspodele zarada, učešće u upravljanju itd.
Ustav Republike Srbije u svom članu 61. jemči pravo na štrajk u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom, uz mogućnost njegovog ograničenja samo zakonom, shodno prirodi ili vrsti delatnosti.