Radikalski ustav

Ideja ustavnosti u Srbiji stara je gotovo dva veka i razvijala se paralelno sa borbom za potpuno nacionalno oslobođenje i stvaranje samostalne srpske države. Vlastito ustavotvorstvo je od početka smatrano nužnom potvrdom nacionalne nezavisnosti. Već u državi Prvog srpskog ustanka doneti su 1808. i 1811. pravni dokumenti koji su u suštini imali parcijalni ustavni karakter. Njima se prvenstveno rešavalo pitanje vrhovne državne vlasti; određen je položaj dva vrhovna organa vlasti, Vožda i Sovjeta. Time su postavljeni pravni temelji nove srpske države. Praviteljstvujući sovjet, osnovan na skupštini u selu Borku septembra 1805, vremenom je postao politička protivteža centralnoj ali i apsolutističkoj vlasti vožda.
Ustavni akt od 1808. čine zajedničke izjave Karađorđa i Sovjeta kojima je postignut kompromis u njihovim odnosima. Vožd je obećao da će Sovjet priznavati za vrhovni sud zemlje i da će sve zapovesti izdavati preko njega i u dogovoru sa njim. Sa svoje strane, Sovjet je priznao Karađorđa i njegovo zakonito potomstvo za prvog i vrhovnog srpskog predvoditelja n obećao da će ga u svemu slušati i zajedno s njim poslove otpravljati.