Rimsko pravo – skripta
RIMSKO PRAVO
ZNAČAJ RIMSKOG PRAVA- ono zajedno sa grckom filozofijom predstavlja temelj
evropske civilizacije. Bez poznavanja istorije rimskih institucija I njihove kasnije
primene (recepcije) ne moze se razumeti I proucavati modern pravo.
Izucavanjem razvoja rimske drzave I prava pokusavaju se izvuci pravilnosti
(zakonitosti) u nastanku odredjenih drustvenih pojava I pravnih institucija.
Zajednicko antickom,feudalnom I modernom dobu je concept koji pociva na ideji o
jedinstvenom I univerzalnom pravu koje prati odgovarajuci poredak u drustvu-
:
unum sit ius cum unum sit imperium.
U antickom dobu univerzalno pravo je
ius
civile
, u evropskim feudalnim monarhijama
ius commune
, a u savremeno doba
ius
Europaeum
.
Univerzalni karakter rimskog prava je preuzimanje rimskih pravnih koncepata koji
predstavljaju plod visevekovne prerade rezultata rimske pravne nauke.
4 perioda rimske drzave:
754. g.p.n.e.- 509. g. pre nove ere –
KRALJEVSTVO
509. g.p.n.e.- 27. g. pre nove ere –
REPUBLIKA
27. g pre nove ere- 284. g. nove ere –
PRINCIPAT
284. g. n. e.- 565. g. n. e. –
DOMINAT
KRALJEVSTVO
(754-509. p.n.e.)
Rim osnovala braca blizanci Romul I Rem 754. Pne (Vergilijev ep ,,Eneida’’)
Vojna demokratija- specifican oblik preddrzavnog uredjenja zasnovanog na
ekonomskoj I pravnoj jednakosti njenih clanova. ( ,,
vojna’’
se odnosi na buducnost jer
pociva na vojnoj organizaciji sposobnoj da u svakom trenutku stupi u odbrambeni ili
osvajacki rat, a ,,
demokratija’’
se odnosi na proslost jer u osnovi svakog ovakvog
drustvenog org jos uvek su izrazeni principi preuzeti iz prvobitne zajednice poput
egalitarnosti odlucivanja I kolektivne svojine).
Karakteristike:
- Kolektivna svojina (ager gentilicius)
- Zatvorena kucna privreda
- Naturalna razmena (trampa)
- Rodovsko (gentilno) uredjenje- 3 plemena ( Luceri, Ticiji I Ramni) koji se dele na
10 kurija (bratstava)- 30 kurija koje se dele na 10 gensova(rodova)- 300 gensova
(zajednica koja pociva na srodnickim vezama, zaj. Teritoriji I zaj. Vlasnistvu nad
osnovnim prirodnim dobrima).
*Etrurci- sev. Italije, ne znamo njihov jezik ali znamo da su imali razvijeno zanatstvo I
kulturu- preneli su rimsljanima znanje kojim oni prelaze na zemljoradnju (isusivanje
mocvarnog zemljista)
DRUSTVENA STRUKTURA:
1.
Patriciji
(
pater
-otac)- poreklo vezuju za mitskog prapretka, ekonomsku moc
zasnivaju na posedovanju zemljista koje je pripadalo njihovom genus
1
2.
Plebejci
(
plenus
-mnostvo,masa)- slobodno st. u podredjenom polozaju
(ekonomski, socijalno I politicki)
3.
Klijenti
(cluere-pokoravati se)- formalno imaju status slobodnog st. ali su se
dobrovoljno stavljali pod zastitu patrona (mocan uticajan covek) po pravilu
patricija.
4.
Robovi
– malobrojni, povoljan polozaj jer su bili tretirani kao ukucani
(
PATRIJARHALNO
ROPSTVO
)
ORGANI VLASTI
: (jos uvek ih ne mozemo nazvati drzavnim org jer je ovo preddrzavni
oblik)
1.
NS
(
comitia curiata
ili kurijatska skup.)- svi punoletni punopravni muskarci
rimski gradjani, glasanje po
kurijama
(30 kurija- 30 je max br glasova)
2.
Senat
(
senex
- starac)- 300 senatora (najstariji I najugledniji predstavnici
gensova), savetodavni organ (savetuje kralja), ima
senatus consulta
ili odluke
senata,misljenja,preporuke.
3.
Kralj (rex)
– on je prvi medju jednakima,vojni staresina (kojem tokom mira
pripada vrhovna religijska I sudska vlast), 7 kraljeva
Servije Tulije
(6. Rex)- reforma:
- Deli rimsko st. prema
imovinskom cenzusu
na
5
klasa (
classis
) koje se dele na
centurije
(
centum
- jedinica od 100 vojnika)
- Uvodi
CENTURIJATSKU SKUPSTINU
(
comitia centuriata
) – glasa se po
centurijama (1 centurija=1 glas, ukupno 193), glasacka vecina su bogati
509. pne poslednji rex Tarkvinije Oholi zbacen I rimljani se zakleli da ,,Rimom nikada
vise nece vladati 1 covek’’.
REPUBLIKA
(509-27. p.n.e.)
Res publica
- javna stvar u bukvalnom prevodu, imperium ima rimski narod. Rim je u
pocetku samo grad, a posle osvaja celo Apeninsko poluostrvo. Traje 5 vekova, od
zbacivanja poslednjeg kralja do dolaska Okt.A. na vlast. Deli se na 2 perioda:
RANA
republika (do 201. Pne, secesija plebejaca (
secessio plebis
), politika zasnovana
na
principu zavadi pa vladaj
(
divide et impera
))
POZNA
republika (nakon Punskih ratova 264-146. Pne) – nakon pobede postaju
gospodari sredozemnog mora-Kartagina je sever Afrike I samim tim imaju novi oblik
privrede (TRŽIŠNA- razmena dobara za novac)
DRUSTVENA STRUKTURA:
1.
Rimski gradjani
(
cives
) :
nobili
(patricijska aristokratija I omogaceni
plebejci,plemstvo zasnovano po bogatstvu) ,
ekvesteri
,
gradski
I
seoski
plebs
,
Latini
2.
Peregrini –
osvojeni narod pod vlascu rimljana
2
•
212.г. Каракалин едикт (
Constitutio Antoniniana
)
– сви слободни
становници царства (осим перегрина дедитиција) добијају статус римских
грађана
ОРГАНИ ВЛАСТИ У ПРИНЦИПАТУ
(
Дијархија
- двовлашће сената и принцепса)
1.
Princeps senatus
(
први сенатор) – магистратура
sui generis
са империјумом
који обухвата врховну војну, цивилну и религијску власт, простире се на целој
државној територији и временски је неограничена;
2. Сенат
(фактички губи значај иако формално његове одлуке постају извор
права)
3. Магистрати
и даље формално постоје, али је њихова надлежност све више
сужавана
4. Скупштине
се последњи пут састају 98.год. за време императора Нерве
DOMINAT
(284-565.)
Период кризе и декаденције
Доба нескривене монархије, оријенталног типа, заснованој на војној диктатури
и уздизању владара у ранг божанства
Владар је „господар и бог“ (dominus et deus)
Обухвата време од доласка Диоклецијана на власт (284.г.) до пада Западног
римског царства (476.г.), али се он продужава до краја Јустинијанове владавине
(565.г.) због изузетног значаја који је његова кодификација имала за даљу
судбину римског права.
До коначне поделе Империје на два дела дошло је у време цара Теодосија
(395.г.).
Dioklecianove reforme:
1.
Tetrarhija
(vladavina cetvorice)- 2 nose titulu avgusta (Dioklecijan I
Maksimijan) a njihovi pomocnici cezara (Galerije I Konstancije Hlor)
• После Диоклецијанове добровољне абдикације (305.г.) систем тетрархије
се није дуго одржао јер је у грађанском рату између два августа
Константин поразио Лицинија и тако постао једини владар у царству
2. Нова територијала подела:
царство чине 4
префектуре
које се деле на
15
дијецеза
, док су најмање административне јединице
провинције - 120
)
3. Реорганизација војске
(
limitanei
и
comitatenses
)
4. Монетарна реформа
– Едикт о ценама (301.г.)
5. Нов порески систем
capitatio-iugatio
-raskid sa tradicijom(Konstantin- U ovom znaku ces pobediti):
• После битке код Милвијског моста Константин се од прогонитеља
преобразио у заштитника хришћанства
4
• Заједно са својим савладарем Лицинијем, Константин
313.г.
издаје
Милански едикт (Едикт о толеранцији)
којим хришћанство постаје
равноправно са римском многобожачком религијом.
•
330. г.
Константин премешта престоницу царства из Рима у
Константинопољ
(
Seconda Roma
, Други Рим)
• 332.г. Константин забрањује колонима да напусте земљу коју обрађују –
зачетак вазалних односа
FEUDALIZACIJA RIMSKOG DRUSTVA:
•
Натурална привреда
•
Колонат
– колони су слободни становници царства који обрађују земљу за
коју су од 332.г. правно везани
•
Патроцинијум
(однос патрон - клијент претеча односа феудалац - кмет)
• Стварање принудних професионалних удружења (
collegia
) - зачетак
сталешких организација (еснафи, гилде)
• Стварање сталежа (
honestiores, humiliores
), при чему припадност
одређеном сталежу постаје наследна
• Парцелисање државне територије
• Прихватање хришћанства за званичну државну религију (
Теодосије I
380.г. хришћанство проглашава једином државном религијом
)
Tri epohe rimskog prava:
1) Pravo koje su Rimljani vezivali za Zakon XII tablica bilo je deo tradicije koja se
smatrala osnovom rimskog identiteta I opstanka.
Zato je menjano sporo I nevoljno, uz nastojanje da se svako novo resenje
konstruise iz postojecih elemenata.
Ovo pravo, homogeni skup normi I ustanova koje vaze samo za Rimljane,
naziva se
staro civilno pravo
(
ius civile vetus
ili
antiquum
)
2) Od vremena punskih ratova, pravni sistem se dopunjava normama I
ustanovama koje nemaju oslonac u starom pravu I na nacin koji do tada nije
bio poznat – slobodnim odlucivanjem
pravosudnih magistrata.
Svesni da se radi o novom sloju prava, Rimljani su ga izdvojili od ius civile
posebnim nazivima:
ius honorarium
- dela magistrata, a u drugim slucajevima
ius gentium.
Ove novine su povezane u skladni sistem pojmova svojstven
klasicnom rimskom pravu
. (principat)
3)
Postklasicno pravo
(dominat) – posle III veka, nakon birokratizacije drzave I
pravosudja, privrednog zatvaranja latifundija I usvajanja hriscanstva kao
drzavne religije- svi ovi cinioci su dale svoj pecat mnogim starijim pravnim
5
(sidenote- PETELIJEV I PAPIRIJEV ZAKON (326 pne)- ukinuto duznicko ropstvo za
PLEBEJCE ali se ubrzo nakon toga potpuno ukida )
Ager gentilicius- kolektivna svojina
Pravo se ne mesa u porodicne odnose, jer je autoritet porodicnog staresine dovoljan
da obezbedi saradnju clanova. Takodje se ne mesa u odnose unutar roda povodom
kolektivne svojine. Zato pravo poznaje samo ogranicen broj ustanova. Mancipacija I
neksum su dugo jedini pravni poslovi: osnovni predmet pravnog uredjenja je progon
nedozvoljenih radnji (
delikata
), gde postoji veca raznovrsnost I slozenija resenja.
Obicajno pravo je nepisano- ono se pamti I saopstava usmeno.
2.Veza s religijom
– Primitivna prava su redovno prozeta religijskim I magijskim
elementima. I u starom rimskom pravu, uprkos razlikovanju pravnih I religijskih
normi, ima dosta dodirnih tacaka (npr. Religijske kazne, kaznjavanje zlonamernih
magijskih radnji…). Pored toga, odvajanje prava od religije nije bilo zamislivo u
drustvu koje verskoj tradiciji pripisuje “ustavnu” vrednost (I u doba posle punskih
ratova Rimljani su povoljne bozanske znake smatrali uslovom za uspesnost razlicitih
poduhvata-
auspicia
).
Religija pruza autoritet postojecim normama I obezbedjuje sankciju u slucaju
njihovog krsenja.
Izvorna rimska religija je u osnovi
ANIMISTIČKA
(verovanje u bezlicne sile koje uticu na
zajednicu I pojedinca,ali koje se mogu primorati da deluju u skladu sa ljudskim
zeljama- sto se postize RITUALOM) =ovo uverenje ima koren u magiji I vrv je znatno
doprinelo formalizmu I apstraktnosti pravnih poslova?
Najvidljivija veza prava I religije bila je u tome sto su jedini poznavaoci prava I njegovi
sluzbeni cuvari bili svestenici-
pontifici
(
pontifices, etrurskog porekla,dugo ih bilo samo
11
) (na celu je
pontifex maximus
)I svako ko je hteo da preduzme neku pravnu radnju
morao je da konsultuje dezurnog pontifika koji bi mu saopstio kako se ta radnja
obavlja:
Pojedincima- kako da zakljuce pravni posao ili pokrenu postupak za zastitu
prava
Magistratima- koje radnje stranaka u sporu su ispravne I sta treba da urade
Sudijama- koja pravila treba da primene pri odlucivanju
Imali su monopol poznavanja religijskog kalendara (
fasti
)-
dies fasti
su dani kada su
se mogli obavljati pravni poslovi,
dies nefasti
su dani mirovanja,
dies comitiales
su
dani za skupstinska zasedanja.
Ova veza je jaka jer nema drzave (sidenote tek je period kraljeva prelaz iz
preddrzavnog u drzavno uredjenje) dakle oslanjaju se na bogove jer nema organa
koji bi primenili sankciju za neposlusne gradjane, strah od bozje kazne
Prekid ove veze I samim tim OKONCANJE PRIMITIVNE EPOHE U RP. Bilo je
objavljivanje prava u pisanom obliku (najpre ZAKON 12t i PRAVNIH FORMULA (ius
Flavianum, 300. Pne)
Rimljani pocetkom republike krecu jasno da razlikuju pojmove-
ius
(norme kojima se utvrdjuju I sankcionisu svetovni odnosi,izmedju javne vlasti I
7
Više u Pravo
Rešenje i zaključak u upravnom postupku
- Administrativno i kancelarijsko poslovanje
- Beogradska poslovna škola Visoka škola strukovnih studija · Beograd
- 10 stranica
Javne nabavke – skripta
- Javne nabavke
- Beogradska poslovna škola Visoka škola strukovnih studija · Beograd
- 37 stranica
Nasledno pravo – skripte
- Nasledno pravo
- 37 stranica