Službenosti

 
UVOD

Šta je službenost a šta nije?

U službenosti (servitutes) spadaju različiti i dosta raznorodni oblici stvarnih prava na tuđim stvarima. Nazivaju se službenosti ili servituti zato što nekome nečija stvar služi, neko ima pravo da se koristi stvarima koje mu ne pripadaju.

Ovlašćenja koja ima titular službenosti mogu biti i posledica ugovora obligacionog prava. Postoji ipak bitna razlika: ako neko ograničava vlasnika obligacionim pravom, koje mu dozvoljava da na neki način koristi stvar, to njegovo pravo zaštićeno je samo prema vlasniku. Ukoliko nasleđivanjem ili prodajom dođe do promene svojine, njegovo pravo ne deluje prema novom sopstveniku. Nasuprot tome, službenost je vezana za stvar, prati stvar i deluje prema svim vlasnicima poslužnog dobra.

Pravo ljudi da se koriste parkom ili drugim javnim dobrom nije službenost. Nije službenost. Nije službenost, iako se ponekad tako naziva, ni ograničenje koje vlasniku nameće zakon, npr. da mora da propusti suseda da prelazi preko njegovog imanja. Ova ovlašćenja spadaju u javno pravo, a servituti u privatno, imovinsko pravo. Oni nastaju poslovima između pojedinaca ili jednostavnim izjavama volje.

Evo nekih primera. Marko testamentom podeli livadu dvojici sinova. Starijem Petru, da gornji deo, na kome je izvor a mlađem, Pavlu, donji i odredi da će Pavle imati pravo da se koristi izvorom koji je na Petrovoj parceli. Zato što je reč o stvarnom pravu koje deluje ergaomnes, ne samo Pavle već i njegovi naslednici pa i kupci njegove parcele imaće pravo da zahvataju vodu sa izvora. Isto tako Petar i njegovi prvosledbenici moraju da dopuste da svakodobni vlasnik susedne parcele koristi vodu sa izvora. Drugi slučaj. Kvint je započeo gradnju kuće i nema novca da je završi. Proda deo placa Gaju i ugovori, da bi dobio više novca, da će, kada bude zidao kuću, Gaj moći da koristi jedan zid njegove zgrade kao zajednčki.

U oba ova slučaja imamo zemljišne službenosti i to u prvom – seosku, a u drugom – gradsku. A evo i nekih ličnih službenosti. Senator Publije testamentom odredi kao naslednike svoja tri sina, ali ukorist žene Livije ustanovi pravo korišćenja i pribavljanja plodova, bez prava raspologanja, s tim da će i ovo pravo izgubiti ako se preuda. To je slučaj tzv. udovičkog plodouživanja koje traje do smrti, ili eventualno udaje, a posle toga imanje dobijaju sinovi. Sekst je prodao roba – lekara Pamfilija, ali je zadržao za sebe i svoju porodicu pravo da ga i dalje, kada bude potrebno, Pamfilije ponovo leči. On je, dakle, preneo svojinu, ali je zadržao službenost koja spada u lične i koja se zove operaeservorum.

Titular službenosti ograničava vlasnika trajno (kod stvarnih) ili neko vreme (kod ličnih službenosti). Kada prestane službenost, vlasnik dobija potpuno vlast nad stvari.