Sukob kvalifikacije

1. Uvod

Pojava problema kvalifikacije u svesti nauke međunarodnog privatnog prava plod je približno istovremeni paralelnih istraživanja Bartena i Kana.
Sam problem je u praksi naravno postojao i pre objavljivanja ovih rasprava.
Teorija je za razliku od prakse reagovala velikim brojem studija posvećenih ovom pitanju,pa se čak išlo dotle da se međunarodno privatno pravo svodilo na pitanje kvalifikacije s jedne strane,i javnog poretka s druge strane.
S razlogom se pitamo koje su prave dimenzije ovog problema ?
U objašnjenju pođimo od definisanja svakodnevnog značenja reči “kvalifikacija”.
Kvalifikaciju možemo shvatiti kao određivanje položaja mesta,nečega ili nekoga,u određenom sistemu vrednosti.
Dalje se postavlja pitanje šta je to kvalifikacija u pravnom smislu ?
S pravnog aspekta ,kvalifikacija označava postupak traženja mesta činjenica u svetu pravnih pravila,ili primenu prava.
Pri primeni prava,sud u dokaznom postupku,na osnovu stanja činjenica,formira donju premisu da bi potom iz sveta pravnih normi izabrao i primenio onu pravnu normu koja odgovara činjeničnom stanju.
Sledi pitanje – šta treba shvatiti pod problemom kvalifikacije u međunarodnom privatnom pravu,po čemu se ona razlikuje od uobičajene primene prava ? Odgovori se razlikuju.
Po najširem shvatanju kvalifikacija je svaka primena pravnih pojmova na činjenice ili,gledajući sa druge strane, supsumiranje činjenica pod pravne pojmove.
U užem smislu,kvalifikacija je određivanje pravnog smisla kolizionih normi u onim slučajevima kada se pojmovi korišćeni u tim normama različito shvataju u pravima raznih država,dok je prema Nideru kvalifikacija u širem smislu objašnjavanje ,tumačenje kolizionih normi uopšte.
U prvom slučaju reč je o sukobu kvalifikacija,a u drugom o problemu kvalifikacija.
Nema međutim sumnje da ono što izaziva specifične probleme u međunarodnom privatnom pravu jeste sukob kvalifikacija,odnosno dilema o izboru pravnog pojma.
Problem je dakle u tome kako da se opredelimo za jednu sadržinu pojma korišćenog u kolizionoj normi , između više sadržina koje tom pojmu daju razna prava za koja se dati pravni odnos vezuje,a između kojih će baš koliziona norma odrediti merodavno pravo.
Trebalo bi konstatotvati da se kvalifikacija,odnosno sukob kvalifikacija,ne javlja u onim normama međunarodnog privatnog prava koje neposredno regulišu pravne odnose.
Ne javlja se na primer u normama o privatnim pravima stranaca,jer to nisu norme koje tek traže merodavno pravo,već su to pravila koja sama i neposredno rešavaju neke odnose sa elementom inostranosti.
Kvalifikacija se vezuje za norme koje indirektno regulišu odnose sa elementom inostranosti,putem određivanja merodavnog prava.
Specifične dileme kvalifikacije javljaju se u momentu kada treba odrediti pravi smisao,pravu sadržinu jednog ili više pravnih pojmova i kategorija,kada treba izvršiti pravno supsumiranje činjenica,a merodavn pravo je još nepoznato.
Zato i kažemo – prerarno postavljeno pravno pitanje,tj.pravno pitanje postavljeno pre nego što smo odredili koje je pravo merodavno,te ne znamo iz kog prava da uzmemo odgovor na pravno pitanje.

Sukob kvalifikacija javlja se u dva osnovna vida:
1. kvalifikacija pravne kategorije;
2. kvalifikacija tačke vezivanja.