Zastupništvo

Da bi nastao pravni posao potrebno je da subject prava izjavi svoju volju. Izjavljena volja proizvodi pravne posledice za stranu u pravnom poslu koja je licno izjavila. Postoje slucajevi kada pravni subject nije u stanju da izjavi volju neposredno. Razlozi zbog kojih neko lice nije u mogucnosti da svojom vooljom stice prava I obaveze mogu biti pravni I fakticki. Pravni razlozi ogledaju se u nemogucnosti lica da izjavi pravno relevantnu volju zbog nedostatka poslovne sposobnosti (maloletnici I lica lisena poslovne sposobnosti). Postoje I fakticke smetnje kao sto su : Prostorna udaljenost, odsutnost, zauzetost, preopterecenost, pravno nevesto lice I sl. Navedeni razlozi I potreba nesmetanog odvijanja pravnog prometa doveli su do nastanka zastupnistva kao posebnog pravnog instituta. U savremenom pravu slucajevi zastupanja su brojni, a polje primene ove ustanove siroko. Zastupnistvom se stvara mogucnost da lica koju su apsolutno ili relativno poslovno nesposobna zakljucuju pravne poslove, kao I ona koja su inace poslovno sposobna, ali ih iz odredjenih razloga (odsutnost, neukost I sl.) zakljucuju preko zastupnika. Skoro svi pravni poslovi se mogu zakljucivati preko zastupnika izuzev onih koji se zbog svog karaktera zakljucuju samo kada su strane licno u vezi. Zastupnistvo je takav pravni odnos na osnovu kojeg jedno lice (zastupnik), u granicama ovlascenja, preduzima pravne poslove u korist drugog lica (zastupani), tako da sva pravna dejstva iz takvog pravnog posla prelaze na zastupano lice kao da ga je ono licno zakljucilo. Kod zastupnistva treba razlikovati 3 lica.