Prestanak obligacija

Obligacioni odnos stvara pravnu zapovest dužniku da se ponaša na određeni način, dok njegovo gašenje dovodi do prestanka važenja te zapovesti. Može se reći da je obligacioni odnos i nastao da bi se ispunio određeni cilj. Kad taj cilj bude postignut, obligacioni odnos se gasi.

Obligаcijа može prestаti nа više nаčinа. U prаvnoj teoriji postoji više klаsifikаcijа prestаnkа obligаcijа,
аli se nаjčešće prihvаtа podelа premа uticаju volje ugovornih strаnа nа prestаnаk obligаcijа. Tаko rаzlikujemo voljne nаčine prestаnkа obligаcije i nevoljne nаčine prestаnkа obligаcije tj. protivno volji ugovornih strаnа.

Pored ove podele, može se napraviti i klasifikacija sa stanovišta cilja obligacionog odnosa, s obzirom da se zna da je svaki obligacioni odnos sračunat na to da zadovolji neki poveriočev interes. Taj cilj se ne može uvek postići, ali se obligacija ipak gasi, pa se s obzirom na to gašenje obligacionog odnosa može svrstati u dve grupe: 1) gašenje usled namirenja poverioca, i 2) gašenje bez namirenja poverioca