Princip rada parnih kotlova

U toku poslednjih tridesetak godina nakon izbijanja tzv. energetske krize, u svetu su uloženi veliki napori i sredstva za smanjenje potrošnje goriva. Rezultati koji su ostvareni u smanjivanju potrošnje goriva po jedinici proizvoda u industrijski razvijenim zemljama, koje su znatno bogatije od nas, najčešće se kreću u granicama 10 – 20%, a ponekad dostižu i čitavih 30%. Mi se, nažalost, ne možemo pohvaliti sličnim rezultatima, čak se može reći da je kod nas specifična potrošnja energije u poslednje vreme i povećana. Razloga za to ima i opravdanih, ali neopravdanih mnogo više.
Jedna od najznačajnijih stvari o kojoj treba dobro razmisliti prilikom izgradnje ili rekonstrukcije objekata je sistem grejanja i klimatizacije. Na raspolaganju su različiti sistemi, a generalno se mogu razvrstati po energentu koji se koristi i po načinu na koji zagrevaju prostor.
Parni kotao u izvornom značenju predstavlja objekat u kome se toplotna energija, dobijena sagorevanjem organskih goriva, posredstvo grejnih površina prenosi na radni fluid koji u njemu isparava i čija se para pregreva do određene temperature. Ovaj naziv potiče od Džejmsa Vata, iz vremena kada je vodena para počela da se koristi za proizvodnju mehaničke energije.
Vremenom je parni kotao postajao sve složeniji, kako bi mogao da udovolji stalnim nastojanjima za što efikasnijom transformacijom hemijske energije sve šire game goriva u toplotnu energiju i njen racionalan prenos na radni fluid.