Problem planiranja na poljoprivrednom gazdinstvu

UVOD

Osnovne karakteristike upravljanja gazdinstvom i donošenja odluka
Proces upravljanja poljoprivrednim gazdinstvom podrazumeva svakodnevno donošenje odluka u rešavanju problema poslovanja poljoprivrednog gazdinstva. To znači da je neophodno uvek iznova razmatrati ranije donete odluke jer se ekonomski, tehnološki i uslovi iz oblasti životne sredine neprestano menjaju. Poljoprivrednici stalno dobijaju nove informacije o cenama, vremenskim uslovima, tehnologiji, pravnim propisima i ukusima potrošača. Takve informacije utiču na organizaciju njihovog posla, na vrste proizvoda koje će proizvoditi, na načine proizvodnje, na odabir tipova i količina inputa, na način finansiranja proizvodnje, na način i mesto prodaje. Mnoge od ovih informacija poljoprivrednik ne može da predvidi, što povećava neizvesnost u poslovanju i otežava mu donošenje odluka i utvrđivanje optimalnog plana proizvodnje.
Linearno programiranje na poljoprivrednom gazdinstvu

Postoje sve veće razlike između mogućnosti poljoprivredne proizvodnje i potreba za poljoprivrednim proizvodima, što ukazuje na potrebu primene matematičkih metoda radi optimalnog kombinovanja, upravljanja ograničenim resursima i efikasnog i pouzdanog rešavanja problema sa kojima se suočavaju poljoprivredna gazdinstva. Jedna od osnovnih metoda kojom se u praksi želi rešiti pitanje optimalnog planiranja proizvodnje, ne samo u poljoprivredi, već i svim drugim delatnostima, je metoda linearnog programiranja.
Različiti modeli linearnog programiranja, se koriste za različite probleme optimiranja poljoprivredne proizvodnje. Bez obzira za šta se koriste ovi modeli, oni imaju sledeće zajedničke karakteristike: za funkciju kriterijuma optimalnosti najčešće se uzima razlika između vrednosti proizvodnje (ili prodajnih cena) i varijabilnih troškova, koja se definiše kao neto prihod; sa aspekta vremena na koje se odnose, modeli optimiranja mogu biti kratkoročni (jednogodišnji), srednjoročni ili dugoročni; u zavisnosti od odnosa biljne i stočarske proizvodnje, modeli se mogu posmatrati na dva načina (prvo, kao model optimizacije i biljne i stočarske proizvodnje, i drugo, kao model optimizacije biljne proizvodnje, gde se potrebe stočarstva za definisane kapacitete uključuju u model kao ograničenja); prema stepenu detaljnosti, modeli se mogu podeliti na agregirane i neagregirane.
Linearno programiranje podrazumeva utvrđivanje uslova i ograničenja radi pronalaženja optimalnog programa, odnosno to je matematička procedura koja se koristi radi pronalaženja najbolje tj. najprofitabilnije kombinacije linija proizvodnje. S obzirom na činjenicu da poljoprivredno gazdinstvo funkcioniše pod uticajem velikog broja faktora, potrebno je prikazati više optimalnih kombinacija. Važno je napomenuti da se linearnim programiranjem mogu rešavati samo oni problemi koji se mogu svrstati u odgovarajući model linearnog programiranja. Takav model, u planiranju na poljoprivrednom gazdinstvu mora da obuhvata nekoliko faza: