PROCEDURA ODOBRAVANJA KREDITA

Prva reklamna poplava o ponudi bankarskih usluga namenjenih malim i srednjim preuzećima ukazuje da su poslovne banke svoje usluge stavile u funkciju efikasnijeg biznisa. Za razliku od pre nekoliko godina, kada je «malom» biznisu kredit retko kad bio dostupan i kada se sa izuzecima retko i govorilo o izvorima finansiranja te grupe privrednika, danas je situcaija drugačija. Bankarski sektor kao najznačjniji izvor finansiranja, upravo se usredsređuje na sektor malih i srednjih preduzeća, kao najpoželjniju grupu privrednih klijenata. Dakle malo i srednje preduzeće je klijent kome se raduje bankar. Neretko ti klijenti postaju centar interesovanja bankara, zbog čega poslovne banke ulaze u žestoku utakmicu za pridobijanje njihove naklonosti. Neke banke su formirale i posebne centre za poslove sa MSP i uvele biznis savetnike, koji besplatno pružaju konsalting usluge klijentima.
No i pored činjenice da se danas može govoriti o širokom korisničkom servisu i velikoj kreditnoj ponudi sektoru malih i srednjih preduzeća, mora se konstatovati da je cena kredita visoka, uprkos sniženjima kamata i eventualnim pojeftinjenjima.
Svojevrsni problem domaće privredne scene je i da početnici u biznisu još nisu na listi klijenata koje finansijeri rado kreditiraju. Takozvan start ap krediti su retkost, mada nije ako mali broj banaka koje podržavaju MSP značajnijim finansijskim sredstvima uz dokaz da firma posluje samo nekoliko meseci.
Do zvezda se ipak stiže preko trnja, a ako se prebacimo na teren preduzetništva barijere su brojne, a finansijski podsticaji prepreka broj jedan. U Centru za razvoj MSP i prduzetništva Privredne komore Srbije svojevremeno su istraživanja ukazivala na dosta teške početne korake budućih preduzetnika čiji je start bio podržan pozajmicama novca od najbliže rodbine, rođaka ili prijatelja. Takvih je na žalost u preduzetničkom korpusu bilo čak 98 odsto. Na svu sreću, danas postoji niz finansijskih izvora i kreditnih linija banaka, domaćih i međunarodnih organizacija, koje, ne samo kreditima nego i raznim podsticajima podržavaju nove ili već uhodane projekte. Nudi se «harmonika» preduzetničkih paketa od mini do maksi aranžmana, kratkoročnih i dugoročnih, tako da postoji ozbiljan problem kako će se snaći u toj šarenoj galeriji- bilborda, spotova, novinskih oglasa poslovnih banaka koji su svoje pakete usmerili na propulzivan preduzetnički sektor.
Banke su konzervativne organizacije kojima je najvaznije osigurati povrat kredita, kamata i kreditnih troskova, pa automatski taze kolaterale koji ce ih spreciti od mogucih glavobolja u vezi s poslovanjem kreditnog duznika uzrokovanim konkurencijom, tehnoloskim promenama, ljudskim konfliktima, ekonomskim okolnostima, strukturom finansija…
Vazno je znati da su banke I preduzetnici na suprotnim pozicijama: banke cuvaju I prodaju tudji novac za svoj profit, a preduzetnici I pravna lica stvaraju nove vrednosti za profit I dobro drustva.
Uz postojecu ekonomsku politiku danas je bankarski novac, koji je kod nas u poslednjih nekoliko godina bio pretezno destimulativnog karaktera, dostupniji nego ikada dosad. Posetom banci ili jos prakticnijie posetom web stranica putem interneta, svako ce naci pregrst materijala I dokumentacije u vezi sa zahtevom za finansiranje, programima…Zalosno je da se mnogi preduzetnoci I pravna lica – pocetnici gotovo I ne mogu krditirati/finasirati zbog nepostojanja prikladnih programa I nepostojanja prikladne strukture.
Banke su inace skepticne prema kategoriji preduzetnika, posbno pocetnika. Svaki preduzetnik treba sebi I drugima olaksati pocetnu situaciju ispravnim stavom , pripremljenoscu, znanjem I postenjem. Kao prvo zeli li uopste otplatiti kredit ili neko drugo finansijsko resenje koje dobije? Zatim svaki preduzetnik treba dobro analizirati hoce li njegovo preduzetnistvo rezultatima biti u stanju da otplacivati rate kredita I kamatu( ili nekog drugog finansijskog resenja)? Treba odrediti tacnu svrhu, rok kredita, treba se sto preciznije utvrditi koliko ce kredit opteretiti poslovanje I na kraju svako treba razmisliti o najoptimalnijim stvarno mogucim kolateralima za kredit (ili neko drugo finansijsko resenje). Nije slucajno da banke traze od preduzetnika I pravnih lica stavljanje obezbedjenja vrednih delova imovine kao doka vere u projekat za koji se traze finansijska sredstva. Na taj nacin zapravo moze se uvideti ozbiljnost kreditotrazitelja, koji u brojnim slucajevima osim price o sigurnom superprofitu zapravo malo sta drugo ulazu…