Protokoli i fizički sloj

Protokoli definišu format i redosled poruka koje se razmenjuju između dva ili više učesnika u komunikaciji kao i akcije koje se vrše na osnovu poslatih i primljenih poruka. Pojam skup protokola odnosi se na familiju protokola koji rade zajedno i omogućavaju komunikaciju između aplikacija, tj. programa. Pojedina realizacija skupa protokola naziva se protokol stek (paket protokola).
Kada su mreže tek počele da nastaju, računari su obično mogli da komuniciraju samo sa računarima istog proizvođača. Kako bi se prevazišla ova barijera, odnosno omogućila kompatibilnost mrežnih uređaja i softvera različitih proizvođača, izvršena je standardizacija protokola komunikacije. U računarskim mrežama srećemo se sa dva mrežna modela: referentnim OSI modelom i TCP/IP paketom protokola.
Poznavanje referentnog modela važno je za razumevanje procesa komunikacije u mreži, dok je protokol stek model potrebno poznavati da bi se razumelo kako je sam proces komunikacije implementiran u mrežama.
Mrežni modeli opisuju kako jedna aplikacija na jednom računaru, kroz mrežni medijum, saopštava podatke i mrežne informacije aplikaciji na drugom računaru, pri čemu ovaj proces razdvajaju na slojeve. Neke od prednosti korišćenja slojevitih modela su:
– Definisanje zajedničkih termina za opisivanje mrežnih funkcija i mogućnosti,
– Deljenje komunikacionog procesa u mreži na manje i jednostavnije komponente, čime se pomaže razvoj, dizajniranje i rešavanje problema komponenti u mreži;
– Omogućavanje višeproizvođačkog razvoja kroz standardizaciju mrežnih komponenti,
– Ohrabrivanje industrijske standardizacije definisanjem toga koje funkcije se izvršavaju na svakom sloju modela,
– Omogućavanje različitim vrstama mrežnog hardvera i softvera da komuniciraju,
– Sprečavanje da izmena na jednom sloju utiče na druge slojeve, čime se ne ometa razvoj.