Prvi kolokvijum – Ekonomija

Ekonomija kao nauka (Glava 1)

Šta je ekonomija

„Ekonomija se bavi proučavanjem bogatstva u svakodnevnom životu.“ Alfred Marshal.
„Ekonomija je nauka koja proučava kako se ljudi ponašaju u svom redovnom provrednom životu, kako priređuju sredstva za život i kako uživaju u životu.“ Pol Samjuelson, On je najpoznatiji ekonomista 20. Veka, Dobitnik nobelove nagrade za ekonomiju 1970 godine.
„Ekonomija je nauka koja proučava ljudtsko ponašanje kao odnos izmedju ciljeva i oskudnih sredstava koja su podobna za alternativne upotrebe.“ Lajonel Robins, definiciju je napisao u svom deli Esej o prirodi i značaju ekonomske nauke.
Po njemu imamo dva uslova koja se odnose na ciljeve:
1. Da postoji više ciljeva,
2. Da se ciljevi razlikuju po značenju i stepenu prioriteta.
I dva uslova koja se odnose na sredstva kojima se ti ciljevi postiću:
1. Da se sredtsva za ostvarenje tih ciljeva ograničena
2. Da ona imaju više alternativnih upotreba
Naziv ekonomije potiče od grčke reči oikonomia, koja je nastala od reči oikos ( kuća, gazdinstvo) i nomos ( pravilo, red, zakon ).
Teoriska ekonomija objašnjava i postavlja ciljeve.
Primenjena ekonomija sprovodi i realizuje u konkretnoj stvarnosti.
Teorijska ekonomija se deli na Makroekonosmku i mikroekonomsku analizu.
• Makroekonomska analiza se bavi proučavanjem funkcionisanja ekonomije u celine(Svet,Država).
• Mikroekonomija se bavi proučavanjem funkcionalnosti ekonomije pojedina (pojedinac, priduzeće, proizvođač,potrošač).
Pozitivna i normativna ekonomija

Makroekonosma analiza se deli na pozitivnu i normativnu ekonomiju.
• Pozitivna ekonomija opisuje, analizira i objašnjava ekonomiju onakva kakva jeste.
• Normativna ekonomija daje mišljenje, preporuke i savete o ekonomija kakva treba da bude.
Makroekonomski ciljevi i makroekonomski instrumenti

Četiri makroekonomska cilja su ( magični četvorougao ):
1. Stabilnost rasta nacionalnog obima proizvodnje,
2. Stabilnost nivoa cena,
3. Visok nivo zaposlenosti i
4. Uravnotežen platni bilans
Da bih se ostvarili ovi ciljevi koriste se brojni makroekonomski instrumenti. Četri Najvažnija su:
1. Fiskalna politika,
2. Monetarna politika,
3. Politika dohodaka i cena i
4. Međunarodna ekonosmka politika.
Idealno stanje privrede bilo bi u slučaju kada bih domaća i spoljna bile izjednačene to jest u ravnoteži.
Y + U = P + I
Y – Proizvodnja; U – Uvoz; P – Potrošnja; I – Izvoz
„Trade off“ –
Teorija ekonomske politike čiji je osnivač Jan Tinbergen je osnovana na principu 3 teorije:
1. Ako je ekonosmkom politikom neophodno postići nekoliko ciljeva, onda je potrebno najmanje onoliko instrumenata koliko ima ciljeva,
2. Instrumenti moraju biti međusobno različiti i ne zavisni
3. Za svaki cilj potrebnoje odabrani najefikasniji instrument.
Ekonomske kategorije i ekonomski zakoni

Ekonomske kategorije

Ekonomske kategorije su najopštiji pojmovi kojima se izražavaju određeni odnosi u procesu društveni proizvodnje. Ekonomske kategorije su: roba, novac, cena, kapital, kamata, akcija, profit, renta…
Ekonomski zakoni

Ekonomsi zakoni koji deluju u jednoj privredi obuhvataju sve njene oblasti: od proizvodnje, raspodele i razmene do potrošnje.
Prema poznatom poljskom ekonomistu Oskaru Langeu svi ekonomski zakoni se mogu svrstati u 4 kategorije:
1. Opšti ekonomski zakoni ( prirodni zakoni )
2. Zakoni koji nedeluju u svim načinima proizvodnje nego u 2 ili više
3. Posebni zakoni, zakoni koji su karakteristični samo za jedan način proizvodnje
4. Zakoni koji samo u deluju u jednoj fazi datog načina proizvodnje.
Ekonomski zakoni se mogu odrediti prema procesima proizvodnje, raspodele, razmene i potrošnje.