Psihologija (skripta za drugi razred)

I Uvodni deo
1. Psihologija kao naučna disciplina
Predmet i grane psihologije – Kakvi doživljaji postoje, kako se javljaju i teku, šta im je osnova i kako se
manifestuju – proučava psihologija. Ona proučava psihičku stvarnosti ili psihički život.
Psihologija se može definisati kao sistematsko izučavanje psihičkog života ljudi i životinja, a na osnovu proučavanja
objektivnog ponašanja i neposrednog iskustva.
Teorijski zadatak psihologije je upoznavanje karatkeristika I zakonitosti psihičkog života. Svrha teorijskog istraživanja
u psihologiji je upoznavanje jednog dela stvarnosti – psihičke stvarnosti.
Psihologija bi trebalo da odgovori na 3 pitanja: šta? (da što potpunije opiše psihičke pojave); kako? (kako se odvijaju
psihički procesi i kako se formiraju psihičke osobine); zašto? (da otkriva uroke pojedinih psihičkih pojava i objašnjava
postupke ljudi).
Praktični zadatak psihologije sastoji se u primenjivanju rezultata psiholoških istraživanja radi što uspešnijeg
obavljanja različitih ljudskih delatnosti.
Psihologija kao empirijska I eksperimentalna nauka se formirala polovinom XIX veka. Danas je psihologija sistem
naučnih disciplina koje sve povezuje izučavanje psihičkog života. Postoji veliki broj i teorijskih i primenjenih psiholoških
disciplina.
Neke od teorijskih disciplina su: opšta ili generalna psihologija (koja proučava osnovne psihičke funkcije normalnog
odraslog čoveka), fiziološka psihologija (proučava zavisnost psihičkih pojava od organskih osnova), razvojna ili genetička
psihologija (bavi se proučavanjem razvitka psihičkog života, ontogenetski razvitak od rođenja do starosti), socijalna psihologija
(proučava uticaj socijalnih faktora na psihičke funkcije ljudi i na ličnost u celini, ponašanje pojedinaca u društvenim situacijama,
kao i ulogu psihičkih faktora u socijalnom zbivanju), psihologija ličnosti (izučava psihički život I ponašanje, posmatrane kao
povezanu i jedinstvenu celinu)
Neke od primenjenih disciplina su: pedagoška psihologija(proučava psihološku stranu obrazovanja i vaspitanja),
psihologija rada (proučava zavisnost uspeha u radu od različitih psihičkih faktora, kao i uticaj pojedinih vrsta poslova i radnih
uslova na psihički život onih koji rade), mentalna higijena(predstavlja promenu psiholoških saznanja u očuvanju duševnog
zdravlja), klinička psihologija (bavi se izučavanjem tegoba u psihičkom životu)
Primer primene psiholoških saznanja je profesionalna orijentacija (aktivnost kojom se pomaže pojedincu u što
uspešnijem izboru zanimanja) i profesionalana selekcija ili izbor za posao(kada se od velikog broja ljudi koji traže neki posao
biraju pojedinci za koje se pretpostavlja da ćae taj posao najuspešnije obavljati ).
Odnos psihologije I drugih nauka – od bioloških disciplina važna je fiziologija (proučava funkcionisanje raznih vrsta
živih organizama u celini kao i pojedinih njihovih oragana); od društvenih nauka važne su: antropologija (razvitak čoveka I
civilizacije) I sociologija (izučava funkcionisanje velikih i malih grupa –država/porodica) i dr. kao što su ekonomija, istorija,
lingvistika… Psihološka saznanja su značajna za sve društvene nauke ali i za prirodne kao što je medicina.
2. Metode i tehnike psihološkog izraživanja
Metode psihološkog istraživanja – Pod pojmom metoda se podrazumeva opšti način oraganizovanja istraživanja
nekog problema. Postoje dve osnovne metode:
Eksperimentalna metoda – njena suštinska odlika jeste sistematsko i namerno menjanje uslova. Uslovi koji se
namerno menjaju u eksperimentalnom istraživanju nazivaju se eksperimentalna ili nezavisna promenljiva, a pojava koja se
delovanjem menjanja uslova takođe menja zove se zavisna promenljiva. Ovaj postupak je najpogodniji za otkrivanje kauzalne
(uzročne) veze među pojavama, ali se ne može primenjivati u nekim situacijama jer ispitanici drugačije reaguju u
eksperimentalnoj nego u prirodnoj situaciji.
Primer psihološkog eksperimenta jeste retroaktivna inhibicija, da nakanadna aktivnost posle učenja deluje unatrag
(retroaktivno) i koči (inhibrira) obnavljanje naučenog. Zaboravljanje u toku spavanja je znatno sporije nego u budnom stanju.
Ova ispitivanja su sproveli američki psiholozi Dženkins i Dalenbah (Jenkins I Dallenbach), polazeći od ispitivanja pamćenja
koje je obavio nemački psiholog Ebinghaus (Ebbinghaus).
Neeksperimentalna metoda odnosno sistematsko neeksperimentalno istraživanje se zasniva na posmatranju koje se
izvodi sa ciljem (određen je predmet i svrha posmatranja), sistematski (prati se sve što je od važnosti za posmatranu pojavu) i
koje je kontrolisano (void se računa o uslovima u kojima se posmatra pojava).