Pamćenje

Ako se pridržavamo definicija da je učenje menjanje individue, može se reći da je pamćenje trajanje tih izvršenih promena.
Pamćenje obuhvata tri funkcije:
1) Retenciju ili zadržavanje
2) Reprodukciju ili obnavljanje
3) Rekogniciju ili prepoznavanje
Da bi došlo do bilo koje od ove tri funkcije, pamćenju treba da prethodi učenje, bilo da je to namerno ili sistematsko učenje ili nenamerno, spontano učenje.

1 Metode ispitivanja pamćenja

Ispitivanjem pamćenja prvi se eksperimentalno bavio nemački psiholog Herman Ebinghaus. 1885. godine je izdao svoju studiju ”o pamćenju”. On je pamćenje ispitivao pomoću besmislenih slogova. Besmislene slogove pravio je tako što je između dva suglasnika stavljao jedan samoglasnik. Prva metoda koju je ustanovio jeste metoda uštede. Ovom metodom utvrđuje se koliko je ponavljanja potrebno da se gradivo potpuno nauči. Ispitanik posle mesec ili godinu dana uči isto gradivo i utvrđuje se broj ponavljanja koji je potreban da se isto gradivo ponovo nauči. Razlika između prvog i drugog broja ponavljanja predstavlja uštedu ponavljanja prilikom učenja. Npr. jednom ispitaniku bilo je potrebno 20 ponavljanja da nauči jednu listu besmislenih slogova. Taj isti ispitanik, posle mesec dana morao je da ponovi istu listu 15 puta da bi je naučio. Ušteda u učenju je bila 5 ponavljanja, a to znači da se tolika količina materijala zadržala u pamćenju. To pokazuje da se 25% naučenog gradiva zadržalo, a 75% zaboravilo. Ukoliko je procenat uštede veći, zadržavanje je bilo bolje.