Pamćenje i zaboravljanje

U uskoj vezi sa učenjem u psihologiji stoje pojmovi pamćenja i zaboravljanja. Ako se pridrzavamo definicija da je učenje menjanje individue, može se reći da je pamćenje trajanje tih izvršenih promena , a da je zaboravljanje gubljenje izvšenih promena.
Pamćenje obuhvata tri funkcije :
1. retenciju ili zadržavanje
2. reprodukciju ili obnavljanje, i
3. rekogniciju ili prepoznavanje.
Da bi došlo do bilo koje od ove tri funkcije, pamćenju treba da predhodi učenje, bilo da ja namerno i sistematsko učenje ili nenamerno , spontano učenje.
U ubičnom životu kad se govori o pamćenju obično se misli na zadržavanje utisaka ili podataka, odnosno na zadržavanje tragova u mozgu onoga što smo učili. Obnavljanje, oživljavanje jednog ranijeg doživljavaja ili onoga što je naučeno nativa se reprodukcijom. Prilikom reprodukcije čovek je svestan toga da je to ranije učio ili doživeo. Rekognicija predstavlja prepoznavanje ranije naučenog gradiva kao poznatog, ali kad dolazi do rekognicije gradivo ne mora da bude u toj meri naučeno da bi moglo da dođe do reprodukcije.
Pamćenje
Pojam i značaj
Pamćenje i zaboravljanje predstavljaju sastavni deo procesa učenja. Promene nastale učenjem postaju relativno trajne zahvaljujući pamćenju. Pamćenje sledi promene nastale učenjem, ali im i prethodi. Učeći novo čovek se služi ranijim iskustvom, tj. Koristi ranije zapamćeno. Pamćenje je uspostavljanje tragova u nervnom sistemu(temporalnim delovima kore velikog mozga). Eksprerimentalna istraživanja pamćenja jasno su pokazala da pamćenje nije „mikrofilm“ koji se aktivira po potrebi na isti način kao što je bio zapamćen.