Poslušnost autoritetu

Uvod

Autoritet je zasnovan na poštovanju. Ako je tačno da je oko nas sve više ljudi koji ne priznaju bilo kakav autoritet, onda živimo u društvu u kojem je u stvari sve manje poštovanja. I zato treba da se podsetimo na vezu ova dva pojma.
Ljudi se poštuju onda kada smatraju da druga osoba ima određene kvalitete koje sami visoko cene. Što su takvi kvaliteti izraženiji, poštovanje je snažnije. Za razliku od poštovanja koje je pozitivan odnos prema drugome, odnos strahopoštovanja je negativan, zato što se neko ponaša kao da poštuje zato što se plaši.
Pojam „autoritet” podrazumeva postojanje najmanje dve osobe: jedne koja je predmet izvesnog poštovanja i koja je zbog toga autoritet, i druge osobe koja poštuje prvu. Iako neki pogrešno misle da je poštovana osoba ta koja ima neku moć da sebe uspostavi kao autoritet, ono što nju zapravo čini autoritetom jeste poštovanje drugih. Bilo ko ima pravo da sebe smatra zaslužnim, sposobnim ili osobom sa izuzetnim kvalitetima, ali uvek su drugi ti koji tu sliku moraju da potvrde da bi neko postao autoritet. Pojam autoriteta je povezan sa društvenom vertikalom jer pretpostavlja da je poštovana osoba, autoritet, u odnosu na neku vrednost iznad, dakle na nekom višem nivou, a da je osoba koja poštuje, ispod, na nekom nižem nivou. Često je osoba koja je autoritet istovremeno i uzor, onaj u kojeg se gleda i na koga želi da se liči. U tom smislu je odnos prema autoritetu često povezan sa željom da se bude kao on, da se jednog dana osoba popne na njegovo više mesto i da ga eventualno premaši. Zato je autoritet povezan sa željom pojedinca da napreduje, da raste i da se razvija, pa i da se popne naviše u društvenoj hijerarhiji.

 
Dva shvatanja poslušnosti
Poslušnost se odnosi na spremnost za postupanje po nalogu drugog. Po definiciji ona je socijalnopsihološka pojava zasnovana na odnosu između dve ili više osoba, gde jedna osoba daje nalog – naređuje akciju, dok druga taj nalog sprovodi. Poslušnost može biti dobrovoljna ili nametnuta. Obično postoji suptilna veza između voljne poslušnosti i nametnute ili nasilne. U složenim oblicima savremenog socijalnog života, nasilje je obično zamenjeno dobrovoljnom pokoravanju zahtevima legitimnog autoriteta. Drugim rečima, poslušnost je fenomen koji se pretpostavlja u sistemu uloga koje su međusobno povezane u hijerarhiju (Žiropadja, Lj. ; O surovosti iz poslušnosti, str. 4)  .
Prilikom proucavanja pojave poslušnosti I pokoravanja autoritetu, jasno se mogu naznačiti dve osnovne grupe istraživanja I teorija.
Prva grupa je sastavljena od teorija koja ovaj motiv doživljava kao predispozicije I cinioce razvoja svakog čoveka koji se ne mogu izbeći, ali je moguće neprevazići ih. Kolbergova teorija moralne svesti I Pijažeova teorija su najpoznatije teorije ove grupe. U ovu grupu teorija spadaju jos I istraživanja autoritarnosti, prvenstveno Froma, ali donekle I Adorna I saradnika, kao I jos neka manja ali nikako manje važna. Druga grupa je sastavljena od teorija koje na poslušnost i pokoravanje gledaju isključivo kao na motiv koji pokreće ponašanje jedinke. U ovu grupu spadaju teorije MekDugala (Mc Dougall), Milgrama (Stenly Milgram ), Henri Mareja (Henry Murray).