Shvatanja ljubavi i ljubavnih veza iznetih u knjizi „Ljubav na drugi pogled“ Stanislava Feldmana

Cilj ovog rada je prikaz i analiza shvatanja ljubavi i ljubavnih veza koja u svojoj knjizi „Ljubav na drugi pogled“ iznosi Stanislav Feldman. Autor je hrvatski psihijatar sa dugogodišnjom psihoterapeutskom praksom tokom koje, između ostalog, uočava da ljubav, nasuprot očekivanjima da izaziva zadovoljstvo i sreću, često uzrokuje mnogobrojne probleme i teškoće. Sigurno je da se i izvan psihoterapeutske prakse veliki broj primera svedoči o nesrećama i tragedijama povezanim sa ljubavlju. Uzimajući ovo u obzir, potpuno se opravdanim čine nastojanja ovog, ali i mnogih drugih psihijatara i psihologa, da ukažu na štetnost široko raširenih predstava o ljubavi koje svoju osnovu nalaze kako u književnim delima i filmskim ostvarenjima tako i u nestručnoj literaturi. Iako primamljivog naslova i jednostavnim stilom napisana, knjiga „Ljubav na drugi pogled“ ne spada u knjige takozvane popularne psihologije, u kojim se ne objašnjava gotovo ništa, ali se govori dovoljno da se čitaoci dovedu u zabludu. Naredne stranice bave se ljubavlju onako kako je vidi Stanislav Feldman, ali i viđenjem ovog fenomena od strane driguh autora, uz kritički osvrt na izneta uverenja.
Nastanak ljubavi
Pretpostavka je da svako od nas ima svoju predstavu o ljubavi, neku svoju definiciju koja kreira njegova očekivanja. Verovatno da ljudi često razmišljaju na temu ljubavi, ali se mali broj zapita kada je prvi put ljubav opisana i kada se javlja kod čoveka. Istorijski opis ljubavi ovde zaobilazi i Feldman baveći se, ne tako detaljno, razvojem osećanja ljubavi u toku života čoveka. Autor nam, iz svog ugla, odgovara na stalno prisutan i uvek aktuelan problem urođenosti ili stečenosti nekog fenomena, u ovom slučaju ljubavi.
Neki autori poput Roberta Bruna i Portmana smatraju da je ljubav latentna instinktivna potreba i menifestovaće se u zavisnosti od situacije. Ovakve tvrdnje bliže su Feldmanu od Frojdove teorija o nastanku ljubavi kod deteta. Autor ove knjige psihoanalitičkoj školi Sigmunda Frojda priznaje tezu o razvijanju ljubavi. Ne spori da se ljubav razvija, ali smatra da se to ne odvija na nacin kako opisuje Frojd, kroz zadovoljavanje primarnih potreba. Uprošćeno izneto, prema psihoanalitičkom shvatanju, iz zadovoljenja fizioloških potreba, iz stanja telesne zavisnosti, postupno se razvija psihička potreba, psihička zavisnost, za objektom koji te potrebe zadovoljava. Naravno, nisu se ni svi psihoanalitičari, čak ni oni tog razoblja, slagali sa ovakvim tvrdnjama. Bitna je emocionalna interakcija između majke ili supstituta majke i deteta, ne zadovoljenje fizioloških potreba gladi i žeđi. Mišljenja da je emocionalna komunikacija važnija od zadovoljenja fizioloških potreba bili su, i sami psihoanalitičari Čarls Kaufman i Rene Špic. Stanislav Feldman je zastupnik ovakvog objašnjna procesa razvoja ljubavi.