Razbojnnistvo

Razbojnička krađa član 205. Krivičnog zakonika Republike Srbije
1.Ko je na delu krađe ( krivično delo krađa je propisano u članu 203. Krivičnog zakonika Republike Srbije ) zatečen, u nameri da ukradenu stvar zadrži, upotrebi silu protiv nekog lica ili pretnju da će neposredno napasti na život ili telo, kazniće se zatvorom od jedne do deset godina.
2.Ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od 1 500 000 dinara, učinilac če se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
3.Ako je delo iz stava 1. do 3. ovog člana učinjeno od starne više lica ili je nekom licu sa umišljajem nanesena teška telesna povreda, učinilac će se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.
Krivično delo razbojničke krađe predstavlja složeno krivično delo, sastavljeno iz krivičnog dela krađe i krivičnog dela prinude pa stoga sadrži elemente ta dva krvična dela.

Radnja izvršenja
Radnja izvršenja se sastoji u upotrebi sile ili pretnje da će se neposredno napasti na život ili telo u nameri da se ukradena stvar zadrži. To znači da je potrebno da je krađa već izvršena, to jest da je tuđa pokretna stvar oduzeta u nameri da se njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska korist, pa je izvršilac zatečen na delu krađe. Izvršilac je zatečen onda kada se još nalazi na mestu izvršenja ili dok odnosi ukradenu stvar, odnosno kad izvršilac još nije došao u „ mirni posed“ ukradene stvari.
Izvršilac razbojničke krađe primenjuje silu ili ozbiljnu pretnju u odnosu na ono lice koje ga je zateklo u vršenju krađe, ali to ne mora da bude vlasnik stvari ili lice u čijem se posedu ta stvar pre izvršenja krivičnog dela nalazila. Sila ili pretnja se upotrebljavaju u nameri da se ukradena stvar zadrži što znači da razbojnička krađa postoji u onom slučaju kada učinilac nije uspeo da zadrži ukradenu stvar.
U pogledu vrednosi ukradene stvari stav je sudske prakse i teorije da se razbojnička krađa može izvršiti i u pogledu stvari koje su predmet sitnog dela krađe.
Izvršilac kod razbojničke krađe može biti samo ono lice koje je prethodno izvršilo krađu. Navedeno delo se može izvršiti samo sa umišljajem, a osim njega mora postojati da se ukradena stvar zadrži.
Stav dva ovog krivičnog dela je kvalifikovan oblik koji postoji onda kada vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od 1 500 000 dinara. Za ovaj kvalifikovani oblik dela predviđena je kazna zatvora od dve do dvanaest godina.
U stavu tri se podrazumeva najteži oblik razbojničke krađe, obaj oblik podrazumeva dve kvalifikatorne okolnosti: prva je kada ovo krivično delo izvrši više lica ( najmanje dva lica ), a druga je kada u toku vršenja ovog krivičnog dela dolazi do nanošenja teških telesnih povreda. Pa zbog prirode ovog krivičnog dela teška telesna povreda se nanosi u nameri da se već oduzeta stvar zadrži a ne da se oduzme, što je slučaj kod krivičnog dela razbojništva. Za najteži oblik ovog krivičnog dela propisanog u stavu tri ovog člana predviđena je kazna zatvora od tri do petnaest godina.

Razbojništvo član 206. Krivičnog zakonika Republike Srbije

1. Ko upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo oduzme tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kazniće se zatvorom od dve do deset godina.
2. Ako vrednost oduzetih stvari prelazi iznos od 1 500 000 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.
3. Ako je delo iz stava jedan i dva ovog člana učinjeno od strane više lica ili je nekom lica sa umišljajem nanesena teška telesna povreda učinilac će se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.
4. Ako vrednost ukradenih stvari iz stava jedan ovog člana ne prelazi iznos od 10000 dinara, a učinilac je išao za tim da pribavi malu imovinsku korist, učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.
5. Za pokušaj dela iz stava 4. ovog člana , kazniće se.

Razbojništvo je takođe složeno krivično delo kod koga se naalze elementi krivičnog dela krađe i krivičnog dela prinude, kao i kod razbojničke krađe. Ali se od nje razlikuje po tome što na prvom mestu dolazi primena prinude pa tek onda uzvršenje same krađe. Pošto poseduje elemenat nasilja razbojništvo se ubraja u nasilnički kriminalitet.

Radnja izvršenja
Radnja izvršenja ovog krivičnog dela smatra se oduzimanjem tuđe pokretne stvari upotrebom sile ili pretnje. Sila mora biti upravljena protiv nekog lica pre svega vlasnika stvari ali može i prema drugom licu. Pretnja je kvalifikovana tj. preti se neposredno napadom na život ili telo lica. Ukoliko se preti da će se kasnije napasti na život ili telo, ili se preti nekim drugim zlom neće postojati radnja izvršenja krivičnog dela razbojništva. I pretnja kao i sila ne mora biti nužno upravljena prema licu od kojeg se oduzima stvar. Može se pretiti i nekom drugom licu kod koga se stvar trenutno nalazi ili licu koje je u bliskim ili rodbinskim odnosima sa vlasnikom te bi ga ta pretnja pogodila.
Prinuda mora da se vrši upotrebom sile ili pretnje da će s e neposredno napasti na život ili telo. Pod silom se podrazumeva upotreba snage koja može biti telesna ili mehanička. Prema intenzitetu sile sila može biti neodoljiva – vis apsoluta, ili kompulzivna – vis kompulsiva. Neodoljiva sila u potpunosti fizički savlađuje neko lice, dok kompulzivna sila u izvesnom smislu više podrazumeva psihičku prisilu. Pretnja treba da je usmerena na sprečavanje slobode akcije, slobode odlučivanja i kretanja i istovremeno mora biti takva da je onaj prema kome je upućena ozbiljno shvati, a opasnost koja se stavlja u izgled pretnjom mora biti istovremena i neposredna. Upotreba sile u cilju prekidanja fizičke veze između nekog lica i stvari u nameri prisvajanja, zbog slabijeg intenziteta sile ( u slučaju istrgnuća stvari iz ruke ) neće biti krivičnog dela razbojništva već će biti krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3. Krivičnog zakonika Republike Srbije.