Recikliranje papira

1. Uvod

Zaštita okoline u sve većoj meri zaokuplja našu i svetsku javnost. Svest o iscrpljivosti prirodnih bogatstava nameće pitanja o mogućnosti opstanka sve brojnije ljudske vrste. Granice rasta sve se očitije pokazuju u nepovratnoj degradaciji voda, mora, tla i zraka, u sve češćim pojavama dosad nepoznatih bolesti u ljudi i strelovito brzom nestajanju mnogih biljnih i životinjskih vrsta s lica Zemlje. Danas je nemoguće naći proizvod čijim stvaranjem ne nastaje nekakav otpad. Čak i ekološki proizvodi indirektno stvaraju otpad, koji je ujedno i najveći problem ljudske civilizacije modernog sveta. Stoga, u svrhu smanjenja i lakšeg gospodarenja otpadom razvili su se razni postupci recikliranja.
Nažalost, mnogi ljudi ne poznaju mogućnost iskorištavanja otpada te njihovu mogućnost za upotrebu. Ne razlikuju se osnovni termini pa dolazi do raznih zabuna. Neki od termina vezanih uz gospodarenje otpadom su: Recikliranje – u zaštiti okoline podrazumeva ponovnu upotrebu otpadnih stvari kao sirovine u proizvodnji (stari papir, staklo, plastika, metali, organska komponenta kućnog otpada za kompostiranje itd.) Otpad je nepotreban, nepoželjan ili suvišan materijal preostao nakon završetka nekog procesa. To je stvar ili materijal bez neke prisutne vrednosti ili koristi, ili cvar ili materijal odbačen uprkos prisutnoj vrednosti ili koristi. Upotreba otpada je svaki postupak ponovne obrade otpada radi njegovog korištenja u materijalne i energetske svrhe. Demontaža – Rastavljanje, rasklapanje nečega na sastavne delove.

2. Cilj
Cilj ovog rada je da bliže predstavi recikliranje papira. Rad treba da odgovori na pitanja kao što su: Šta je otpad? Kako se deli otpad? Koji načini recikliranja postoje? Šta je to recikliranje papira? Kako se papir reciklira?

3. Metodologija

Do informacija se došlo putem uddžbenika, poverljivih naučnih i novinskih članaka sa nekoliko stranica svetske mreže – interneta.

4. Diskusija

4.1 Otpad

Otpad je svaki materijal koji nije poželjan po merilima ljudi i koji se zto n različite načine odbacuje.
4.2 Podela otpada

Otpad možemo podeliti prema:
Prema mestu nastajanja: kućni otpad (životnjskog porekla, biljnog porekla, pepeo, papir, krpe, karton, predmete od gume, drveta, stakla, kože, porculana, nameštaj, bela tehnika itd.); građevinski otpad ( prilikom izvođenja građevinskih radova, komadi neupotrebljivog i starog pokućstva, istrošeni kućni aparat, hladnjaci, napuštena vozila, veća ambalaža, otpad od povremenih većih čišćenja podruma i tavana, veći napušteni predmeti i sl., predstavljaju danas značajnu količinu otpada.); otpad s javnih površina – organski stabilne materije (otpaci bilja, papir, opušci cigareta, kutije od cigareta, razna ambalaža i sl.) i organski nestabilne materije (otpadci od hrane i od životinja), te prašina peščani mulj i blato.
Prema opasnosti:
Prema Zakonu o otpadu (NN 34/95) ukoliko poseduje sledeća svojstva: štetnost, toksičnost, kancerogenost i infektivnost, pri čemu: štetnost – podrazumeva stvari ili otpad, koji ako se inhaliraju ili progutaju ili ako penetriraju u kožu, mogu uzrokovati opasnost za ljudsko zdravlje; toksičnost – podrazumeva stvari ili proizvode koji mogu sadržavati vrlo toksične sastojke, koji u slučaju da su inhalirani, progutani ili penetrirani u kožu mogu prouzročiti ozbiljne, akutne ili hronične rizike po zdravlje, čak i smrt; kancerogenost – podrazumeva stvari ili proizvode koji ako su inhalirani, progutani ili penetrirani u kožu mogu inducirati pojavu raka ili povećati njegovo rasprostranjivanje; infektivnost – podrazumeva stvari ili otpad koji sadrži žive mikroorganizme i njihove spore ili njihove toksine za koje se zna ili sumnja da uzrokuju bolesti ljudi i ostalih živih organizama.