Retorika štampanih medija – Informativno novinarstvo

 
UVOD

U štampane medije spadaju novine, časopisi, prospekti i dodaci. Novine su nosači oglašavanja, koje služe da informišu o novostima, aktuelnostima ili dešavanjima i obrate se širokoj javnosti.
Da bi ciljevi bili uspešno i efikasno postignuti, testira se koji mediji oglašavanja daju nabolje rezultate. U praksi se istražuju kvantitativni (koliko geografsko područje pokriva štampani medij) i kvalitativni kriterijumi (dizajn štampanog medija).
Novine omogućuju da čitaoci budu informisani o većini dešavanja kojima su okruženi. Obraćaju se užoj i i široj javnosti. Izdanje novina je obično dnevno, a može i biti sedmično. Sa dnevnim novinama se mogu dotaći specifične ciljne grupe ili određeni regioni. Česta kombinacija teksta i slika u novinama doprinosi da čitaoci bolje zapamte ono što su videli i pročitali putem istih. Mogućnost dizajna je u novinama ograničen u odnosu na televizijska ili online oglašavanja. U novinama nema kretanja, korisnost boja se drži u granicama, posebno ako su ograničene samo na crno i belo. Većina današnjih novina praktikuje da postavlja obojene slike i da ističe naslove koristeći pri tom neku od boja.
Časopisi, kod časopisa se radi o štampanom medijumu koji slikama i tekstovima služi informaciji i zabavi. U odnosu na novine, koje su aktuelne i informativne, časopisi se obraćaju čitaocima sa specifičnim temama. Sa ovim medijumom se praktikuje obraćanje kompletnoj čitalačkoj publici. Časopisi obično imaju nedeljno, dvonedeljno ili čak mesečno izdanje. Ređa izdanja i viša cena doprinosi da časopisi imaju kvalitetniju izradu i bolji dizajn od dnevnih novina.

INFORMATIVNO NOVINARSTVO

Samo uvek dobro informisan čovek živi delotvorno – najučinkovitija je definicija potrebe za informacijama tvorca kibernetike Norberta Vinera . Danas primamo najveći broj informacija pomoću sredstava masovnog komuniciranja – medija. To je u skladu sa jednom od osnovnih funkcija medija – oni su kontrolori javne sfere. Tačnije, zadatak im je da informišu zajednicu o tome šta se dešava u svim sferama javnog života od interesa za građane.
Pravo na primanje i davanje informacija je osnovno ljudsko pravo na osnovu kojeg je u grupi medijskih zakona i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (2004). Ovim dokumentom su obezbeđene suštinske normativne pretpostavke kojima se štiti pravo građana da na delotvoran način kontrolišu rad državnog aparata. Mediji su osnovno sredstvo kojim se informacije posreduju ka građanima omogućujući im tako kvalitetnu i aktivnu participaciju u odlučivanju o javnim poslovima. Tok informacija u društvu novinari sakupljaju, proveravaju iz više izvora, selektuju i obrađuju informacije. Zatim urednici ili medijska vlasnička struktura odobre da se one objave.
Objavljujući ih mediji utiču na auditorijum, a potom auditorijum utiče svojim odlukama, najvidljivije u vreme izbora, na političku elitu da deluje u javnom interesu. To delovanje političkih elita opet mediji preispituju. Rezultat tog preispitivanja pretaču u informacije. Objavljući informacije čine ih javno dostupnim publici kojoj one služe da bi jasnije prosuđivala da li političari deluju u javnom interesu, kao i o tome da li će im na narednim izborima opet dati glas.
Najznačajniji je poslednji segment u kreiranju medijski relevantnih vesti – odabir (agenda setting).