Saobraćaj

UVOD

Drumski saobraćaj je saobraćaj koji se odvija na putevima. Učesnici u drumskom saobraćaju se mogu kretati pešice, jašući životinje i uz pomoć raznih vozila. Drumski saobraćaj je regulisan saobraćajnim propisima koje moraju poštovati svi učesnici u saobraćaju. Osnovna pravila drumskog saobraćaja su usvojena 1968. godine na Bečkoj konvenciji o drumskom saobraćaju. Sve države nisu usvojile ovu konvenciju, a i među njenim potpisnicama se javljaju odstupanja.
Uticaj saobraćaja je veliki i odražava se na više aspekata. Saobraćaj kao privredna delatnost ima za zadatak da obezbedi obavljanje procesa reprodukcije za najveći broj proizvoda jer se funkcija saobraćaja u procesu društvene reprodukcije pojavljuje kao važna karika u lancu koji ima za cilj da poveže sferu proizvodnje i sferu potrošnje. To upravo predstavlja osnovnu funkciju saobraćaja.
Druga funkcija saobraćaja sadrži se u njegovom uticaju na razvijanje teritorijalne podele rada s ciljem da se iskoristi svi raspoloživi izvori faktora proizvodnje na različitim teritorijama, tako da se proizvodnja racionalno odvija.
Sledeća funkcija saobraćaja ogleda se u njegovom značajnom delovanju na ubrzavanje društvene podele rada. Saobraćaj se oličava i kao opšti uslov privrednog razvitka svake zemlje i pojedinih regiona, jer, saobraćajna infrastruktura koja omogućava obavljanje procesa proizvodnje saobraćajnih usluga, istovremeno predstavljajući osnovni odlučujući činilac prostornog povezivanja različitih faktora proizvodnje.

FUNKCIONISANJE DRUMSKOG SAOBRAĆAJA

Saobraćaj omogućava korišćenje prirodnih bogatstava, razvoja privrede, kao i podelu rada i specijalizaciju na kojoj počivaju razvijene zemlje i koja omogućava pristup tržištima.
Tehničke karakteristike saobraćajnog puta omogućavaju slobodno kretanje transportnih jedinica u toku odvijanja transportovanja. Transportne jedinice se mogu ukrštati i preticati bez ikakvog posebnog regulisanja.
Organizacija drumskog saobraćaja diferencira se na:

• Kratkolinijski sobraćaj
• Dugolinijski saobraćaj
• Međunarodni saobraćaj.

Ovakva podela se vrši iz ekonomskog i pravnog aspekta, a ne iz tehnološkog jer u samoj tehnologiji odvijanja procesa transporta zapravo ne postoji razlika. Kratkolinijski saobraćaj odvija se uglavnom u radijusu do 50km, a auto-saobraćajno preduzeće registruje svoje kapacitete u zavisnosti od daljine. Prevoz robe na kraćim relacijama rentabilnie je vršiti kamionima nego železnicom. Zato se ovakvi prevozi ne opterećuju visokim taksama i porezima. Dugolinijske prevoze rentabilnije je vršiti železnicom i zato ovakvi prevozi u drumskom saobraćaju podležu drugačijim poreskim skalama, kako bi korisnici saobraćaja bli stimulisani da takve prevoze vrše železnicom.
U mnogim delovima sveta, saobraćaj je, uopšte uzevši, organizovan. To podrazumeva petlje, saobraćajne signale i znake na raskršćima tako da olakša protok vozila. U saobraćaju mogu učestvovati vozila na motorni pogon, vozila bez sopstvenog pogona (bicikli) i pešaci. Saobraćajnim signalima mogućno je usaglašavanje i sa ostalim vidovima saobraćaja.
Organizovan saobraćaj drastično smanjuje vreme putovanja. Iako vozila čekaju na raskrsnicama, ušteda u vremenu je velika. Organizovan saobraćaj može preći u dezorganizovan nastupanjem vanrednog događaja, bilo da su u pitanju radovi na putu, neka nezgoda, ili prepreka, kao što je životinja koja se nađe na putu, ruševine i sl. Na izuzetno prometnim autoputevima ometanje može potrajati sve dok se saobraćaj ne proredi. Viljem Biti proučavao je ova ometanja nazvavši ih „saobraćajni talasi“. Simulacija organizovanog saobraćaja uključuje proučavanje stohastičkih procesa, kao i primenu jednačina matematičke fizike na saobraćajni tok. Putevi se prema maksimalnoj brzini i nekim drugim faktorima dele na:

• auto-puteve,
• puteve rezervisane za saobraćaj motornih vozila,
• ostale puteve
• zemljane puteve.

RAZVOJ DRUMSKOG SAOBRAĆAJA

Jedna od više podela saobraćaja je istorijska i razlikuje stare i mlade saobraćajne grane, pri tome u mlade grane spadaju vazdušni, cevni i drumski saobraćaj. Ovakva podela se može prihvatiti ako se misli na motorni drumski saobraćaj koji se razvio posle ,,starih” grana: železničkog, pomorskog i rečnog saobraćaja. Međutim ispravnije je smatrati da se vreme nastanka neke vrste saobraćaja računa od početka korišćenja neke saobraćajnice, a ne od uvođenja jednog pogona.
Ovako cenjen drumski saobraćaj spada u najstarije načine zadovoljavanja potreba u prevozu. Utabana staza, račvasta grana koju je vukao praistorijski čovek i tovarna životinja su prva saobraćajna sredstva i saobraćajnice. Teret je postajao veći pa je ideja o točku brzo zaživela u praksi. Oko 3250. godine p.n.e. u Mesopotamiji počinju upotrebu točka na kolicima.
Zaprežno drumsko vozilo i jahaća tovarna životinja bili su dugi niz vekova sve do današnjih dana vladajuće prevozno sredstvo. Danas se zaprežna vozila koriste u poljoprivredi naturalnog tipa, jer je prevaziđeno rešenje zadovaljavanja potreba u saobraćaju. Za prvo vozilo bez zaprege smatraju se kola sa dva čoveka koji su sedeći u njima pokretali vozilo. Kasnije dolazi vozilo sa mehanizmom nalik časovnicima na katedralama.
Posle prvog parnog vozila kapetana Kinjoa narednih 100 godina u većim gradovima sveta pojavljuju se razni tipovi kočija koje su više bile atrakcija nego prevozno sredstvo. Merdok je 1784. god. konstruisao prvi trotočkaš, 1786. god. Simington konstruiše svoja kola na četiri točka. Engleski mehaničar i konstruktor lokomotiva Trevitik je u periodu od 1797.