DISTRIBUCIJA ROBE

Osnova za normalan razvoj i funkcionisanje sadržaja grada, posebno centralne gradske zone, jeste snabdevanje tog grada. Za efikasan razvoj i funkcionisanje gradova, transport robe je podjedako važan kao i tranport putnika iako se oni često nalaze u konfliktu. Putnička vozila stvaraju najveća saobraćajna zagušenja na ulicama grada i onemogućavaju vozilima koji učestvuju u distribuciji nesmetano snabdevanje gradskih sadržaja, dok sa druge strane vozila koja učestvuju u distribuciji ( dostavna vozila ), zbog svojih dimenzija i aktivnosti pri realizaciji isporuka ometaju kretanje putničkih automobila. U prethodnom periodu, gradovi su težili da ograniče negativan uticaj distribucije robe donošenjem mera koje su bile usmerene samo na segment transporta i aktivnosti vozila, ali ne i na celokupan sistem. Shvatanjem održivosti distribucije u gradovima i upravljanje tokovima robe oni dobijaju veci značaj, usled čega se traže rešenja transportnim politikama grada , koja bi uključivala sve interesne grupe. Ovakve mere i rešenja zahtevaju spor i dug proces, gde je neohodno uložiti puno rada u edukaciju kreatora gradske politike kako bi razumeli efekte mera, koje bi kasnije sproveli u tranportnu politiku koja utiče na samu distribuciju robe kao i njenu efikasnost.

Položaj transporta na nivou sistema distribucije i transportne politike grada

U Srbiji, sistem distribucije robe se znatno izmenio u poslednjih 10 godina, a u ostalim razvijenijim državama u poslednjih 20 godina. Ove izmene su nastale usled promene značaja i pozicije pojednih segmenata tog sistema. Značaj i položaj sektora trgovine i krajnjeg korisnika ( primalac ) , već duži vremenski period jača u odnosu na sektor koji čine proizvodjači ( isporučilac ) i prevoznici. Ovakav dominantni položaj omogućio je sektoru trgovine da diktira uslove prodaje, bilo da se radi o velikim ili malim trgovinskim lancima, sto znatno utiče na distribuciju robe. Stoga, prizvodjači i distributeri, čak i velikih robnih marki, moraju da učine sve kako bi uspreli da plasiraju svoje prizvode na tržište kroz prodajne objekte trgovaca ( prodavnice, marketi…). Na ovaj način sektor trgovine stičr nadmoćnost u samom sistemu distribucije kojima ostali segmenti sestema najčešće treba da se prilagođavaju.