Nepoželjne pojave pri sagorevanju kod dizel motora

Obe vrste motora koriste gorivo za stvaranje kinetičke energije koja pokreće vozilo, ali način na koji ju stvaraju je drugačiji. Kod benzinskog motora gorivo se u cilindru miješa sa zrakom, komprimira te potom pali uz pomoć iskre koju baca svećica. Dizel nema svećicu. Umesto toga, u cilindru se komprimira čisti vazduh dok ne dođe do samozapaljenja kada se u cilindar motora ubrizga gorivo. Zbog toga se moraju postići veća temperatura i kompresija nego u benzinskom motoru. A u tome leži tajna bolje učinkovitosti dizel motora. Kod motora promenljive zapremine mehanički rad se dobija zahvaljujući širenju produkata sagorevanja. Ta promena zapremine se ostvaruje u posebnom motornom mehanizmu, u kome se istrovremeno ostvaruje i proces sagorevanja i ostali procesi ciklusa SUS motora. U zavisnosti od konstrukcije samog motornog mehanizma, ovi motori se dele na: rotacione motore i klipne motore SUS

Klipni motori SUS su klipne mašine, koje pomoću klipnog mehanizma, hemijsku energiju goriva, koje sagoreva u cilindru motora, pretvataju u mehaničku energiju za pogon radnih mašina ili uređaja. Klipni motori SUS imaju najveću primenu u praksi: kod transportnih sredstava, u poljoprivrednoj i građevinskoj mehanizaciji, u industriji i dr. Prednosti ovih motora su: relativno dobar stepen korisnosti 0,25… 0,40, kompaktna konstrukcija, visoka specifična snaga, pouzdanost i dr. Za stacionarne motore opseg moguće snage je od 20 do 3500 Kn [1].

U prvom poglvalju rada prestavnjen je istorijat dizel motora, za tvorca dizel motora se smatra Rudlof Dizel. Drugo poglavlje radni ciklus sus motora, tu su prestavnjeni četiri osnovna cuklusa, usisavanje, sabijanje, sagorevanje, izduvavanje.