Predlog indikatora bezbednosti saobraćaja

1Uvod

U Republici Srbiji se u poslednjih 5 godina prosečno dogodilo 59 203 saobraćajne nezgode. U njima je godišnje smrtno stradalo 882 lica, a 16 708 lica je bilo povređeno. Analizom relativnih pokazatelja može se uočiti da je stopa smrtnosti na putevima u Srbiji više od 2 puta veća od broja poginulih na 100.000 stanovnika, i preko 5 puta veća od broja poginulih na 10.000 vozila, u poređenju sa najboljim rezultatima iz razvijenih zemalja u Evropi. Nažalost, ubrzan ekonomski razvoj najčešće sa sobom nosi i neželjene pojave kao što su povećanje saobraćajnih nezgoda i stradanje stanovnika, što je slučaj i sa Srbijom.
Stoga je pri Javnom preduzeću Putevi Srbije formirano odeljenje za bezbednost saobraćaja čiji je zadatak: aktivno učešće u sprovođenju sveobuhvatnih stručnih analiza; realizacija dela projektnog ciklusa vezanog za ovu oblast, pre svega u delu pripreme Projektnih zadataka i monitoringa u toku samog projekta vezanog za Projekte saobraćajne signalizacije i opreme, Projekte privremenog regulisanja saobraćaja za vreme izvođenja radova na putu, kao i sve vrste Saobraćajnih studija i Saobraćajnih analiza i Projekata iz domena bezbednosti saobraćaja.
Odeljenje aktivno prati sve inovacije i dostignuća iz oblasti bezbednosti saobraćaja , aktivno učestvujući u stručnim skupovima i seminarima, kao i u raznim komisijama ( koje se bave usaglašavanjem tehničkih standarda iz ove oblasti ) i prati aktuelnosti na tržištu materijala koji se koriste u tu svrhu.
Kako bi se podigla opšta bezbednost saobraćaja potrebno je osnivanje ovakvih i sličnih institucija koji će voditi računa o pokazateljima koji nam govore o bezbednosti.
Za dobar razvoj saobraćaja, bezbednost je nužan preduslov te je potrebno sem na direktne pokazatelje obratiti pažnju i na one koje zovemo indirektnim, i zato je ovaj seminarski rad posvećen indikatorima bezbednosti saobraćaja, koji nam i ako su indirektni govore mnogo o kritičnim tačkama i usmeravaju nas ka pravcima u kojima trebamo razvijati aktivnosti za podizanje bezbednosti saobraćaja.

Indikatori bezbednosti saobraćaja

Indikatori bezbednosti saobraćaja su indirektan metod za opisivanje ili proučavanje stanja bezbednosti saobraćaja. Oni obično imaju veze sa ponašanjem korisnika drumskog saobraćaja. To mogu biti: procenat upotrebe sigurnosnih pojaseva, procenat i veličina prekoračenja brzine, stopa vozača koji voze pod uticajem alkohola itd.
Svi indikatori bezbednosti saobraćaja mogu se svrstati u sledeće grupe:

• indikatori koji se odnose na ponašanje učesnika u saobraćaju,
• indikatori koji se odnose na puteve,
• indikatori koji se odnose na vozila,
• indikatori koji se odnose na zbrinjavanje povređenih u nezgodama

Indikatori bezbednosti saobraćaja se relativno lako prikupljaju, čak se može reći da je prikupljanje ovih podataka lakše nego prikupljanje podataka konfliktu. Međutim, mana im je to što im je valjanost slabija nego kod tehnike konflikta. Praćenje indikatora bezbednosti saobraćaja omogućava da se shvate i precizno definišu problemi bezbednosti saobraćaja, ali i da se planiraju efektivne mere bezbednosti saobraćaja. Naime, odnos između postojećih i željenih vrednosti indikatora određuje šta bi trebalo predvideti u programima bezbednosti saobraćaja i koje mere treba preduzimati.

Indikatori koji se odnose na ponašanje učesnika u saobraćaju

Ponašanje učesnika u saobraćaju, a posebno poštovanje propisa, najbitnije utiču na bezbednost saobraćaja. Posebno su opasna sledeća ponašanja u saobraćaju: značajno prekoračenje ograničenja brzine, nepoštovanje svetlosnih signala (prolazak na crveno svetlo), preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama, nepoštovanje prvenstva prolaza, nedržanje bezbednog odstojanja između vozila, nekorišćenje zaštitne opreme i prelazak kolovoza van pešačkog prelaza U najvažnije indikatore ove vrste spadaju:

• Brzina
• Alkohol
• Vezivanje sigurnosnih pojaseva

Kada govorimo o brzini, govorimo u stvari o njenom procentu iznad zakonskog ograničenja. Reprezentativno praćenje brzina mora se sprovesti širom zemlje, i to korišćenjem stratifikovanog uzorka: različite klase vozila i kategorije puteva. Stvarne brzine se moraju uporediti sa postojećim ograničenjima brzina i ciljevima politike, ako je potrebno. Moraju se usaglasiti protokoli za sakupljanje podataka. Na rizik od nezgode utiču: ograničenje brzine, prosečna brzina vozila, procenat vozila čija brzina je veća od ograničene, procenat sporih vozila i disperzija brzina. Broj nezgoda se povećava za 10% (lakše nezgode) do 25% (nezgode sa poginulim), kada prosečna brzina poraste za 5 km / sat. Ovo povećanje je 25 – 50 %, ako brzina poraste za 10 km / sat. U suprotnom, ako se prosečna brzina na putu smanjuje, smanjuje se i broj nezgoda. Rizik od nezgode se menja u različitim uslovima, pa bi i o ovome trebalo voditi računa prilikom uzimanja u obzir ovog parametra.Što se alkohola tiče, njegovo posmatranje se mora uzeti u procentu iznad ograničenja.
Uticaji alkohola zavise od koncentracije u krvi (mozgu). Već kod 0,2 promila smanjuje se sposobnost da se noću proceni rastojanje. Sa 0,3 promila slabi procena rastojanja i danju, sužava se vidno polje i otežava prilagođavanje na svetlo-tamu. Kod 0,5 promila znatnije slabe razumne kočnice, povećava se spremnost za rizik, usporavaju se reakcije, opada koncentracija i slabi pažnja. Kod koncentracije od 0,4 promila oko 40% vozača nije sposobno da upravlja vozilom, kod 0,6 promila nesposobnih je bilo oko 60%. Kod 0,8 promila preko 75% vozača je bilo nesposobno, a kod 1,0 promila nijedan vozač nije u stanju da udovolji zahtevima saobraćaja i vlada svojim vozilom. Zato su neke države ovu granicu proglasile apsolutnom nebezbednošću i predvidele obavezno hapšenje vozača u tim slučajevima.
Za praćenje vožnje pod dejstvom alkohola potrebna je metodologija pomoću koje policija sprovodi slučajna testiranja u stratifikovanom uzorku. Kako bi se omogućila međunarodna poređenja, moraju se uskladiti postojeći protokoli za sakupljanje podataka (učesnici u saobraćaju, kategorija puteva, periodi određivanja, itd.). Ponašanje u vezi sa vožnjom pod dejstvom alkohola se mora uporediti sa zakonima u vezi sa konzumiranjem alkohola, kao i sa ciljevima politike, ako je potrebno. Procena indikatora vezivanja sigurnosnog pojasa se vrši u procentu korisnika automobila.
Pravilna upotreba sigurnosnih pojaseva je jedna od najvažnijih mera u bezbednosti saobraćaja. To je mera politike bezbednosti saobraćaja u skoro svim državama sveta. Efekti upotrebe sigurnosnih pojaseva su oko 40% na prednjim sedištima (za oko 40% smanjuje broj poginulih prilikom sudara vozila). Na zadnjim sedištima ovi efekti su nedovoljno istraženi, ali su nešto manji. Podaci o korišćenju sigurnosnog pojasa moraju se razlikovati, kada je reč o: vozačima, putnicima koji se nalaze na prednjim sedištima, putnicima koji se nalaze na zadnjim sedištima, dečjim zaštitnim sistemima. Opservacije moraju pružiti reprezentativnu sliku širom zemlje, kada je reč o različitim kategorijama puteva i različitim klasama vozila