Primena računarskok paketa PC Crash

Čovek je tokom svog postojanja uvek bio ugrožen, ali su se izvori vremenom menjali. Ranije je čoveka više ugrožavalo različite prirodne pojave kao što su: oluje, gromovi, poplave, suše i tako dalje. Međutim svojim delovanjem, a pre svega svojim radom čovek je uspeo da se donekle zaštiti od prirodnih uticaja. Ipak stare izvore opasnosti zamenili su novi, a oni su proizvodi ljudskog rada. Jedan od proizvoda koji ugrožava svog kreatora je i prevozno sredstvo koje se koristi u saobraćaju.
U periodu kada se pretežno koristila zaprega kao prevozno sredstvo pešaci su najviše stradali tako što bi bili pregaženi ili priklješteni i to naročito u naseljenim mestima, ali o tome nema jasnih statističkih podataka.
Međutim kada je čovek svojoj snazi dodao i snagu prirode došlo se do toga da i najbeznačajniija nesmotrenost može prouzrokovati nesagledive posledice. Nažalost, ljudski rod nije uvek u stanju da vlada energijom koju je sam stvorio.
Za jedan vek svog postojanja vozilo sa SUS motorom je prouzrokovalo veće probleme nego niz drugi socijalnih faktora starih nekoliko vekova. [1]
Samim učestvovanjem čoveka u saobraćaju stvaraju se određeni odnosi kako između učesnika, ako i između čoveka i tehnike. Iz tih odnosa, a s obzirom na ograničenost prostora, javljaju se raznovrsni problemi, od kojih je najvažniji problem bezbednosti tog sistema i zbog toga svi učesnici su stalno izloženi rizicima koji se mogu pretočiti i u saobraćajnu nezgodu.
Međutim rešenje netreba tražiti u sputavanju saobraćaja tim pre što njegovo sputavanje znači sputavanje privrede,a time i normalno funkcionisanje društva. Saobraćaj prestavlja intezivnu komunikaciju i njegovo izbacivanje iz društva vratilo bi društvo unazad.
Saobraćaj je potrebno pratiti, slediti i podsticati, pa ipak se štetne posledice ne mogu prihvatiti, već je potrebna humanija primena tehnike. Dakle stvaranje uslova za bezbedno i i uredno funkcionisanje saobraćajnog sistema prestavlja osnovni cilj kome trebamo težiti.
Prema podacima prezentovanim u „Global status report on road safety 2015“, a koje publikuje „World Healt Organization“, navodi se da su gotovo polovina poginulih na putevima u svetu upravo najugroženiji učesnici – motociklisti, biciklisti i pešaci. Što se tiče konkretno pešaka Srbija je na evropskom proseku po broju poginulih pešaka sa svojih 27% u odnosu na ukupan broj poginulih lica. Povrede nastale u saobraćajnim nezgodama
predstavljaju veliki zdravstveni problem kako lokalnih zajednica tako i sveta, a pogotovo u slabo i srednje razvijenim zemljama (2). Prema studiji Centra za transport Univerziteta u Londonu u Northamptonu prosečno na 100 miliona km pešačenja (lica starijih od 5 godina) nastrada 411 pešaka ili na 100 miliona prelazaka preko puta (kolovoza) nastrada 66 pešaka [1].