Socijalna medicina

1. Razvoj, definicija i predmet izučavanja socijalne medicine
Razvoj socijalne medicine je usko povezan s razvojem preventivne medicine, a veliki uticaj na nju je imao veoma dinamican razvoj sistema i organizacije zdravstvene zastite u svetu i nasoj zemlji. Socijalna medicina se razvija jos od starih Vavilonaca do danas, a taj razvoj se ogleda u zastiti zdravlja, sportu, snabdevanju vodom i suzbijanju epidemija. Propisivani su mnogi zakoni koji su imali za cilj sprecavanje oboljenja, redovnu vakcinaciju i dobre higijenske uslove.
H. Mahler 1975. istice da je faza kurativne medicine ustupila mesto preventivnoj koja je ostvarila narocito velike rezultate u prevenciji i kontroli masovnih zaraznih bolesti, a faza preventivne medicine ustupa mesto socijalnoj medicini.
Na nasim prostorima imamo podatke o: prvoj bolnici koju je podigao car Dusan, lekarima i apotekarima s pocetka XIV veka u Kotoru i zacetaku socijalne medicine u Ustavu iz 1838. godine. Zadatak socijalne medicije je da preduzme sve sto je potrebno da se zastiti srpski narod i ukloni sve protivno. Posle Drugog svetskog rata socijalna medicina je pod uticajem sovjetske medicine tzv. socijalna higijena.
Definicija socijalne medicine po Grotjahnu je da je to sinteza medicine i sociologije. Po definiciji Andrije Štampar socijalna medicina se bavi istrazivanjem socijalnih odnosa i patoloskih pojava u narodu, a ne socijalnim bolestima stanovnistva. Takodje je istakao da je socijalna higijena deo socijalne medicine a ne isto.
Nije moguce dati jedinstvenu definiciju socijanlne medinice zbog razlicitog politickog uredjenja zemalja i socio-ekonomskih uslova. Katedra za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta u Novom Sadu je dala svoju definiciju po kojoj je socijalna medicina nauka koja se bavi proucavanjem uticaja socijalnih faktora na zdravlje stanovnistva i pronalazenjem metoda za njegovo unapredjivanje. Socijalna medicina prilazi zdravlju i bolesti kompleksno ali se koncentrise na socijalne faktore pa se tako moze zakljuciti da je delokrug socijalne medicine mnogo siri od mnogih grana medicine.
Predmet izucavanja socijalne medicine je:

1.    izucavanje socijalnih faktora koji uticu na zdravlje i metodama unapredjivana zdravlja kao i mere ocuvanja i unapredjivanja zdravlja stanovnistva
2.    izucavanje bolesti koje ugrozavaju ili mogu da ugroze celokupno stanovnistvo ili njegove delove s ciljem da se nadju takva resenja i mere drustva kojima ce se njihov znacaj dovesti na nivo na kome nece predstavljati opasnost za drustvo
3.    istrazivanje koje grupacije su osetljivije na bolesti i koje mere zastite treba primeniti.
4.    izucavanje sistema zdravstvene zastitie i organizacija zdravstvene sluzbe
5.    obrazovanjem i usavrsavanjem zdravstvenih radnika
6.    izucavanje metoda unapredjenja zdravlja
7.    pracenje rada, preporuka i publikacija medjunarodnih organizacija.

 
2. Strategija zdravlje za XXI vek
Rezolucija ″Zdravlje za sve″ je imala za cilj postizanje takvog nivoa zdravlja koji će svakom stanovniku sveta omogućiti da vodi socijalno i ekonomski produktivan život. I ranije je bilo jasno da je cilj ″zdravlje za sve″ trajni putokaz koji ne treba menjati. Međutim da bi se ovaj krajnji cilj ostvario, neophodno je povremeno korigovati posebne ciljeve i prilagoditi ih aktuelnoj situaciji. U skladu sa tim, a kao odgovor na brojne promene na kraju XX veka (starenje stanovništva, dominacija MNB, siromaštvo i rast nejednakosti, urbanizacija, promene u životnoj sredini, ekološki problemi itd.), 1995. godine započet je proces inovacije Strategije i izrada dokumenta ″Zdravlje za sve u XXI veku″.
Uzimajući u obzir sve globalne promene, kao i dotadašnja iskustva formulisani su novi pojedinačni ciljevi i definisani pravci politike za njihovu realizaciju, te je 1998. godine usvojen i novi dokument ″zdravlje za sve – politika za XXI vek.″
Kao osnovni ciljevi ove globalne politike izdvojeni su:

•    Povećanje dužine zdravog života za sve ljude
•    Obezbedjivanje pristupa adekvatnoj i kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti
•    Jednakost u zdravlju izmedju zemalja i unutar zemalja.

Takođe, definisano je i 10 globalnih ciljeva SZO za XXI vek:

1. Povećati jednakost u zdravlju
2. Povećati preživljavanje i kvalitet života
3. Zaustaviti globalne trendove vodećih pandemija
4. Eradikacija i eliminacija odredjenih bolesti
5. Poboljšati pristupačnost vode, sanitacije, hrane, stanovanja
6. Unaprediti zdrave stilove života i smanjiti štetne po zdravlje
7. Razvoj, implementacija i monitoring nacionalnih politika zdravlje za sve
8. Unaprediti pristupačnost esencijalne visoko kvalitetne zdravstvene zaštite
9. Implementacija nacionalnih i globalnih zdravstvenih informacija
10. Podrška istraživanju za zdravlje