studenti
Mesto za uspešne studente

Sociologija

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)

1. POJAM, PREDMET I ZADACI SOCIOLOGIJE?
Sociologija je nauka koja izučava društvo, podrazumevajući s tim različite oblike društvenih odnosa, društvenih interakcija i njihov kulturološki aspekt. Brojne su oblasti u sociološkoj nauci koje se disciplinarno bave kako i zašto ljudi vode organizirano društvo, bilo kao individue ili kao članovi raznih asocijacija, grupa, institucija i slično. Posebne sociologije izučavaju pojedina područja društva. Posebne sociologije se naglo razvijaju šezdesetih godina 20. veka, i to pre svega u zemljama s većom tradicijom u razvoju sociologije Francuska, SAD, Nemačka i druge.
U izučavanju opštih zakonitosti nastanka i razvoja društva, sociologija mora polaziti od zakonitosti koje utvrđuju posebne društvene nauke, izučavajući posebne oblasti društvene stvarnosti ili pojedine društvene pojave. Sociologija daje posebnim društvenim naukama teorijski i metodološki okvir za izučavanje onih oblasti društvene stvarnosti ili pojedinih društvenih pojava koje su predmet njihovog izučavanja, a posebne društvene nauke daju sociologiji, pre svega ogroman empirijski materijal, kao i rezultate do kojih su došle izučavanjem zakonitosti posebnih oblasti društvene stvarnosti i pojedinih društvenih pojava.
2. OPŠTA I POSEBNE SOCIOLOGIJE?
Ono sto je suštinski bitno je to da opšta sociologija proučava društvo u celini, a posebne sociologije pojedine društvene pojave. Sama pojava posebnih sociologija traži svoje određenje i odnos prema opštoj sociologiji. Taj odnos je takav da posebne sociologije imaju za predmet svog proučavanja pojedina područija života koji su apsolutno odvojeni od društva i društvenog centra. Posebne sociologije su zapravo nauke za koje se može reći da istražuju pojedine društvene pojave tako što u određenom društvenom segmentu istražuju njihovu strukturu, specifične pojave i veze metodama opšte sociologije, ostajući vezane za svoj posebni predmet. Opšta, teorijska sociologija koristi rezultate istraživanja posebnih sociologija za svoja teorijska uopštavanja i formulisanje socioloških zakona o društvu, kao ukupnosti svih društvenih pojava.
3. RANI I NOVIJI SICIOLOŠKI MISLIOCI?
Rani sociološki mislioci su Ogist Kont, Emil Dirkem, Karl Marks i Maks Veber, a noviji sociološki mislioci su Mišel Fuko i Jirgen Habermas.
4. OGIST KONT?
Ima mnogo onih koji su zaslužni za ranu sociološku misao. Posebno mesto daje se francuskom autoru Ogistu Kontu. Kont je u početku koristio izraz društvena fizika, ali to su činili i neki njegovi oponenti. Kont je želeo da svoja mišljenja izdvoji od njihovih pa je smislio pojam sociologija kako bi opisao predmet koji je hteo da osnuje. On je smatrao da je sociologija nauka koja će se poslednja razviti posle fizike, hemije i biologije, ali da je najznačajnija i najsloženija. Po njemu sociologija je u stanju da učini dobro čovečanstvu time što će naučnim putem pomoći u razumevanju predviđanju čovekovog ponašanja.
5. EMIL DIRKEM?
Radovi jos jednog francuskog autora Emila Dirkema imali su trajniji uticaj na modernu sociologiju od onih Kontovih. Dirkem je mislio da su mnoge ideje njegovih prethodnika preterano špekulativne i nejasne, i da Kont nije uspeo u svom programu izgradnje sociologije na naučnoj osnovi. Da bi bila naučna, Dirkem kaze da sociologija mora da izučava društvene činjenice. Njegovo prvo čuveno načelo sociologije bilo je proučavajte društvene činjenice kao da su stvari. Dirkem je bio preokupiran promenama društva njegovog vremena.Verovao je da se društvo drži na okupu kroz vrednosti koje su svima zajedničke. Njegova analiza društvene promene zasnovana je na koncepciji podele rada. Po Dirkemu podela rada postepeno je zamenila religiju kao osnovu društvene kohezije. Jedan od Dirkemovih najčuvenijih radova bavi se analizom samoubistva. To je na prvi pogled jedan isključivo lični čin i rezultat krajnje intimne nesreće. Dirkem je međutim pokazao da društveni ćinioci odlučujuće utiču na suicidalno ponašanje a jedan o tih činioca je anomija.

6. KARL MARKS?
Ideje Karla Marksa oštoro se razlikuju od ideja Konta i Dirkema, ali kao i oni, on je pokušavao da objasni promene u društvu do kojih je došlo u vreme industriske revolucje. Kao mlad došao je u sukob sa nemackim vlastima. Cak i njegovi najoštriji kritičari smatraju njegovo delo značajnim za razvoj sociologije. Marksov stav zasnovan je na onome što je on nazvao materijalističko shvatanje istorije. Po Marksovim rečima čitava ljudska istorija do danas je istorija klasnih borbi. Iako je pisao o raznim temama on se usredsredio na promene u savremenom svetu. Po njemu najvažnije promene povezane su sa razvojem kapitalizma. Prema Marksu kapitalizam će u budućnosti biti zamenjen jednim društvom u kome neće biti klasa niti velikih razlika između bogatih i siromašnih. Marksov rad imao je dalekosežne posledice po svet 20. veka. Pre pada sovjetskog komunizma više od trećine stanovništva zemlje živelo je u društvima čije su vlade tvrdile da svoju inspiraciju crpe iz Marksovih ideja.
7. MAKS VEBER?
Maks Veber nije bio samo sociolog, njegova interesovanja protezala su se na mnoge oblasti. Rodjen je u Nemackoj u kojoj je proveo najveći deo svoje karijere, on je bio čovek velike obrazovanosti. Iako je bio pod uticajem Marksa, snažno je kritikovao neke njegove bitne koncepcije. Po Veberovom mišljenju ekonomski činioci jesu značajni, ali na društvene promene utiču isto toliko ideje i vrednosti. Proučavao je religije Indije, Kine i Srednjeg Istoka. Poredeći velike religiozne sisteme u Kini i Indiji sa onima na Zapadu,Veber je zakljućio da su izvesni aspekti hrišćanske vere snažno uticali na nastanak i razvoj kapitalizma.Veberova koncepcija prirode modernih društava i razloga za širenje zapadnih vrednosti i metoda u svetu takođe se bitno razlikuju od Marksove. Po Veberu kapitalizam je kao poseban način organizovanja ekonomske aktivnosti samo jedan od mnogih bitnih činilaca društvenog razvoja.

Nastavi sa čitanjem..

Nabavkom greb greb kupona 1000, dopunite vaše kredite i preuzmite gomilu radova.

Ključne reči Ključne reči:

Komentari su isključeni.