Sociologija za kolokvijume 1,2,3,4

KOLOKVIJUM 1
Pojam sociologije kao nauke
Sociologija je nauka o drustvu(societas-drustvo, logos-nauka). Ona ima svoj poseban predmet naucnog istrazivanja, to su drustvene pojave i drustveni odnosi, njihova drustvena sustina, bez obzira da li su to ekonomski, pravni ili drugi odnosi. Sociologija istrazuje odnose i zivot ljudi u odredjenim grupama. Ona je opsta drustvena nauka, bavi se opstim drustvenim sistemom, njegovom opstom strukturom i opstim zakonima funkcionisanja i razvoja. Ispituje i veze i odnose izmedju posebnih drustvenih sistema. Pojavila se cetrdesetih godina proslog veka. Podela na:

• Gradjanska sociologija ciji je osnivac Ogist Kont, usresredila se na problem podele rada, drustvene solidarnosti i funkcionisanja drustvenih sistema
• Marksisticka je bila vise usmerena na problem pokretackih snaga i zakona istorijskog razvoja drustva, posebno borbe klasa i revolucije. Gradjanska se vise bavila pitanjima odrzavanja i funkcionisanja, a marksisticka menjanjem drustvenih sistema.

Bez obzira na ove razlike sociologija je nauka koja proucava drustvo njegovu strukturu funkcionisanje I zakone razvoja drustva.

 

 

Drustveni determinizam i drustveni zakoni
Determinizam(determinare-odrediti) je shvatanje o sveopstoj odredjenosti svih pojava. U svetu postoji opsta uzrocna(kauzalna) veza izmedju pojava, sto omogucava zakljucivanje o proslim stanjima prirode i drustva na osnovu sadasnjih znanja kao i predvidjanje buducih dogadjaja. Jedna pojava je drustveno odredjena.Suprotno stanoviste od determinizma je indeterminizam, po kome je covecija volja apstolutno neodredjena i nepredvidiva.
U istrazivanju drustvenog determinizma najcesce se koriste sledeci pojmovi: okolnosti, cinioci, uzroci i povodi. Okolnosti su uslovi ciji uticaj na posmatranu pojavu nije ni neposredan ni presudan. Cinioci su bitni i delatni uslovi od kojih zavisi da li ce se neka pojava desiti ili ne. Uzroci su najaktivniji cinioci, dovoljni i neophodni uslovi koji neposredno proizvode neku pojavu. Povodi su cinioci koji neposredno prethode samoj pojavi, mogu biti vrlo malog znacaja i cak slucajni prethodnici. Drustveni zakon se definise kao jezicki iskaz o objektivno postojecoj, relativno stalnoj, opstoj i nuznoj vezi izmedju drustvenih pojava i njihovog razvoja. On postoji i deluje relativno nezavisno od svesti ljudi, drustveni zakon ima karakter istorijski nuzne tendencije razvoja ljudsog drustva. Ideal svake nauke je otkrivanje sto vise zakona.

 

 

Stvaranje sociologije kao nauke
U konstituisanju sociologije kao naucne discipline najveci udeo imaju Sen-Simon, Kont i Spenser.Misao o usavrsavanju ljudskog drustva u procesu napredovanja od nizih ka sve visim stupnjevima razvoja. Prvi stupanj je teoloski, drugi je metafizicki, i treci naucni.
Kont se smatra osnivacem sociologije, bio je Sen-Simonov ucenik i licni sekretar. U IV tomu svog dela Kurs pozitivne filozofije, Kont je prvi put upotrebio rec sociologija, do tad kao i Sen-Simon je upotrebljavao rec socijalna fizika. Nastanak Kontove sociologije povezan je sa ondasnjim drustveno-istorijskim uslovima, sa stanjem u francuskom drustvu toga doba. Dva osnovna dela sociologije su: socijalna statika i scoijalna dinamika. Jedan izrazava red I poredak, a drugi progress. Oba ova dela su komplementarna. Socijalna statika se bavi proucavanjem strukture drustva, pojedinacnih elemenata koji su u sastavu tog drustva.
Socijalna dinamika treba da bude usredsredjena na otkrivanje uzroka drustvenih promena i zakonitosti razvoja covecanstva. Kont drustvenu istoriju cevecanstva svodi na istoriju ideja, pri cemu napredak ljudskog duha kroz 3 stanja predstavlja osnovni zakon socijalne dinamike. Teoloski stupanj odgovara detinjstvu ili ljudskom razvoju, verovanju u jednog boga. Metafizicka faza obelezena je ratovima I revolucijama I traje od renesanse do francuske burzoaske revolucije. U pozitivno naucnoj etapi ljudski um se okrece ka istrazivanju onoga sto jeste tj. Stvarnih cinjenica. Uprkos kritici Kontovog stvaralastva njegov socioloski sistem je odigrao znacajnu ulogu u razvoju sociologije kao nauke jer su elementima tog sistema pronasla osnovu mnoga teorijsko-metodoloska stanovista. Spenserova zasluga je u tome sto je u sociologiju uveo kategorije kao sto su ustanove, drustvena struktura, drustvena funkcija I drustvena integracija.

 

 

NAUKA O DRUSTVU U MARKSIZMU
Marksizam obuhvata filozofska, antropoloska I ekonomska podrucja. On polazi od toga da je covek rodno bice cije je osnovno svojstvo stvaralastvo I delovanje pa je osobitost ljudske prirode u proizvodnoj delatnosti u kojoj se ispoljava covekov drustveni zivot. Njegova najznacajnija pitanja su porodica, privatna svojina, drzava, socijalisticki pokret. Po Marksu sustina drustva je da je ono delo prirode koje covek svojom stvaralackom delatnoscu izmenio da bi ga prilagodio svojim potrebama. –bezklasno drustvo, komunizam. Ljudi prave sopstvenu istoriju ali ne po svojoj volji ne pod okolnostima koje su sami izabrali nego pod okolnostima koje su neposredno zatekli koje su date I nasledjene. Istorija je delo ljudi ali cesto sputava covekovu delatnost. Sustina kada proizvedene snage nadvladaju proizvode za rad.

 

 

Teorija i pravci u sociologiji

• naturalisticke, psiholoske, formalisticke, funkcionalisticke i strukturalisticke.
• Naturalisticke teorije drustva: mehanicizam(izucavati po analogiji sa mehanickim sistemima), biologicizam(sa bioloskim organizmima), geografski determinizam(delovanje geografskih cinilaca).
• Mehanicizam, nastojanje da se drustvene pojave objasne kao “proste varijacije fizickih pojava”, H. Keri.
• Biologicizam, u drugoj polovini XIX v. i pocetkom XX v. javlja se pokusaj da se drustvo i drustvene pojave objasne uticajem bioloskog cinioca. Dva osnovna oblika su organicizam I socijaldarvinizam. Predstavnici organicizma: Herbert Spenser, Paul fon Lilienfeld. Predstavn ici socijaldarvnizma – Gumplovic, la Puz, Amon.
• Geografski determinizam; geografski polozaj, svojstva zemljista, kolicina vode, klima, sunce i pojave na njemu, prirodna flora i fauna. Predstavnici – Hentington I le Plej.
• Psiholoske teorije- U razvoju drustva ispoljena je tendencija da se drustvene pojave I razvoj drustva objasne psihologisticki. Ljudska svest odnosno covekov psihicki zivot postali su cinioci pomocu kojih se objasnjava drustveni zivot. Klasifikovali su u 3 osnovne grupe: individualno-psiholoske, kolektivno-psiholoske, socijalno-psiholoske.
• Individualno psiholoske – Frojd I Veber.

Frojd polazi od covekove bioloske prirode kljucni cinilac u razvoju drustva I culture I libido.to je energija koja podstice na zadovoljavanje osnovnih nagona. Nagon zivota ili ljubavi,nagon smrti, nagoni se ne mogu promeniti,energija se preobrazava u pozitivne oblike kao sto su – nauka I umetnost. Ukoliko ne dolazi do zadovoljenja javljaju se psihopatoloske promene. Veber je klasik socioloske misli I u sedistu njegove sociologije je ponasanje pojedinca. U zavisnosti od cinilaca koji ga uzrokuju dele se u 4 grupe ciljno racionalnu, vrednosno racionalnu, afektivnu I tradicionalnu. Veber je suzio pojam drustvenog delovanja samo na svesne povezanosti individualnih ljudskih postupaka. Kolektivno psiholoske teorije – Emil Dirkem po njemu prvo I najosnovnije pravilo u sociologiji jeste da se drustvene cinjenice posmatraju kao stvari a ne kao proste psihicke dogadjaje.treba im prilaziti sa spoljasnje strane jer sa unutrasnje one nisu dostupne naucnom saznanju. Smatrao je da drustvene pojave postoje objektivno van svesti pojedinca gotove u drustvu I one na njega vrse pritisak a on im se potcinjava. Kolektivna svest se ispoljava putem religioznih delovanja, moralnih normi, pravnih propisa I determinise ponasanje pojedinca.
Socijalno psiholoske teorije – predstavnik Gurvic I Sorokin – Formalna sociologija se ne oslanja ni na jednu drugu nauku pomocu koje bi objasnila drustvo, jer sociologiju posmatra kao samostalnu nauku koja ima sopstveni predmet i spostvene metode. Predstavnici Tenis, Zimel, Vize.

Tenis, zacetnik formalne sociologije razlikuje 2 oblika drustva. Zajednicu kao oblik koji je cvrsto vezan i temelji se na krvnoj vezi I drustvo kao skupu ljudi vezanih poslovnim odnosima. Razlikujemo 3 vrste oblika drustvene odnose, grupe I udruzenja.  Zimel istice da pojedinci stupaju u drustvo time sto se povezuju radi ostvarenja nekog cilja. Nacin povezivanja ljudi u drustvu je drustveni oblik koji moze da se javi u razlicitim drustvenim sadrzajima porodica, politicka organizacija … Vize polazi od toga da se ono sastoji od skupa drustvenih procesa koji se opet sastoje od spajanja I razdvajanja ljudi u drustvenom prostoru.