Industrijska udruženja

Proces industrijalizacije i širenje gradova uticali su u velikoj meri na razvoj sistema obrazovanja. Sve do prvih decenija 19. veka, većina stanovništva nije imala nikakvog obrazovanja. Međutim, kako se industrijska privreda sve brže širila, javila se velika potreba za specijalizovanim obrazovanjem, za obrazovanom, sposobnom radnom snagom. Budući da su zanimanja postala sve raznovrsnija i sve više udaljena od mesta stanovanja, postalo je nemoguće direktno preneti radne veštine sa roditelja na decu.
Kako je obrazovni sistem postao univerzalan, sve više ljudi sticalo je znanja putem apstraktnog učenja (predmeta kao što su matematika, prirodne nauke, istorija, književnost i slično), a ne, kao ranije, kroz praktično prenošenje određenih veština. U modernom društvu, ljudi moraju savladati osnovne veštine, kao što su čitanje, pisanje i računanje, i steći opšta znanja o svom fizičkom, društvenom i privrednom okruženju, isto tako je važno da znaju koliko da uče, kako bi mogli da ovladaju novim, ponekad tehnički vrlo složenim informacija. Razvijenom društvu je potrebno „čisto” istraživanje i uvidi koji nemaju neposrednu praktičnu vrednosti koje bi pomerile granice znanja.
U modernom dobu, obrazovanje i stručne sposobnosti postali su važni za zapošljanje i karijeru. Škole i univerziteti da utiču na širenje intelektualnih mogućnosti ljudi i njihov pogled na svet, već imaju nove generacije Ljudi koje će učešća u privrednom životu neke zemlje.