Razvoj misli o društvu kroz istoriju

Razvoj misli o društvu kroz istoriju

UVOD
Misao o društvu je mnogo starija od vremena konstituisanja sociologije kao nauke. Razmišljanja o društvu raznih mislilaca i filozofa, pokazuju da geneza misli o društvu beleži raspon od više hiljada godina. Različite ideje o tome kakvo treba da bude društvo, ili analize duštvenih sistema, bile su inspirativne i kada su kritički prevazilažene. Sociologija nije slučajan pronalazak jednog čoveka, niti prolazan proizvod jednog veka, kako je rekao sociolog Barnes.

1 MISAO O DRUŠTVU NA STAROM ISTOKU
U starim civilizacijama nastalim u četvrtom milenijumu pre nove ere u egiptu i Vavilonu, ili trećem milenijumu u Kini i VII veku pre nove ere u Indiji, do danas čuveni mislioci promišljali su o čoveku kao društvenom biću, moralnim normama, o upravljanju državom, klasnoj i kastinskoj podeli, o bogu. Ova razmišljanja su se uglavnom svodila na opravdanja za postojeći poredk, dok su potpunije analize društva izostale. Robovlasnički sistem na istoku imao je despotski karakter a vladar je poistivećivan sa bogom na zemlji.
Medju najznačajnijim pisanim dokumentima tog doba su drevni zapisi, pouke faraona i Hamurabijev zakon. Ovaj zakonik, nastao oko XVII veka pre nove ere, sačuvan je na kamenom stubu kao svedočanstvo Vavilonskog carstva o regulisanju mnogih aspekata društvenog života (porodica, položaj robova, obaveze prema državi i caru i dr.). U Kini imamo čuvenog mislioca Konfučija, koji u prvi plan stavlja etička načela na kojima treba da počiva društveni život. Na tlu Indije su izmedju VII i III veka pre nove ere nastala dva mistična učenja: bramanizam, koji je objašnjavao nastanak kasti i budizam, kao njegova suprotnost, koji je zastupao ideju jednakosti ljudi, prosvećivanja i oslobadjanja od misticizma. Sve u svemu, iz tog perioda imamo bogato kulturno nasledje koje se ogledalo u razvoju znanja iz astronimije, matematike, gradjevinarstva – imamo imponzantne gradjevine iz tog doba, i nezaobilazna Aleksandrijska biblioteka sa 700.000 dela na kamenu ili glinenim pločama (III vek pren.e.)

2 MISAO O DRUŠTVU STARE GRČKE
Antička misao Grčke ostavila je trajan pečat u kulturi i filozofiji. To je već početak sistematskog razmatranja društvenih pojava, pre svega u filozofskim terijama, koje su nezaobilazna polazišta za mnoga kasnija razmatranja o društvu.
Društveno-istorijski uslovi u antičkoj Grčkoj omogućili su razvoj kritičke misli o društvu i kao posebno značajan period u grčkoj socijalnoj misli uzima se period od V veka pre n.e. naime, u antičkoj Grčkoj organizacija društvenog života odvijala se u polisu – samostalnom gradu državi u kome su slobodni gradjani imali pravo da raspravljaju i demokratskim putem odlučuju o državnim poslovima. I reč demokratija potiče od grčke reči demos – narod. Drugi važan momenat za razvoj slobodne misli je što su Grci dolazili u dodir sa drugim civilizovanim narodima i preuzimali njihova dostignuća.
Značaj antičke misli sofista (V i IV vek pre n.e.), koji su izgradili sadržaj pojmova kao što su politika, demokratija, gradjanin ili ljudska sloboda, je u tome što su istakli ideju jednakosti ljudi, a nastanak države su smatrali ostvarivim dogovorom pojedinaca. Po tome su oni preteče teorije društvenog dogovora. Oni su pokrenuli i pitanje vladavine prirodnog prava u kome su ljudi živeli pre države, demokratije i pravičnosti, tj. stavili u centar interesovanja probleme čoveka
.Najzanačajniji predstavnici socijalne misli u Staroj Grčkoj Sokrat je živeo u V veku pre n.e. i ije ostavio pisana dela, već su njegove misli zapisali njegovi učenici, Platon i Ksenofont. Njegovo osnovno etičko načelo je da je čovek merilo svih stvari. Politik treba da bude povezana sa moralom, a za moralno delovanje je potrebno veliko znanje.
Vrhunac filozofske antičke misli Grčke su dela Platona i Aristotela. PLATON je živeo V-IV vek pre n.e. u vremenu kada su pojmovi država i društvo bili identični i veći deo svog učenja posvetio je državnom uredjenju. On je smatrao da je država kao organizacioni oblik zajedničkog života ljudi neminovnost i da je zato treba urediti na najbolji mogući način. Nakon Sokratove smrti on je uvideo da ni ustrojeni demokratski oblik vladavine ne obezbedjuje njenu primenu. Platonova misao o državi obuhvatala je probleme prava, morala i ekonomije. Priroda jedinke i ljudske zajednice moraju se podvrgnuti onom što je umno i pravično. Zato je, težeći za idealnom državom, on je smatrao da će ona najbolje funkcionisati ukoliko se izvrši podela ljudi prema njihovim sklonostima i vaspitanju na tri staleža: filozofi koji bi bili upravljači, ratnici čuvari države, i oni koji be se bavili zemljoradnjom, zanatima i trgovinom. Interesantno je da je smatrao da prva dva staleža ne treba da imaju ni porodicu ni privatnu svojinu, kako ne bi lične interese stavljali u prvi plan. Platon je pošao od jedinstva politike i filotofije jer se zalagao da se politikom bave najumniji ljudi, što je elitističko uredjenje države. Najviše polemike je inače izazvalo njegovo delo ZAKON u kome tvrdi da zakonodavstvo treba da reguliše sve pore društvenog života, čak i lična pitanja, što podrazumeva apsolutnu kontrolu države, u kojoj sloboda znači slobodu države a ne pojedinca, što je totalitarni oblik društva.