Moral

1.    Uvod

Sociologija proucava pojam drustva I njegov sastav  iz raznih elemenata, drustvenih pojava. I to je ono sto bi se moglo nazvati drustvenom statikom, jer se ovde drustvo proucava uglavnom u stanju mirovanja. Drugi  deo sociologije  proucava drustveno kretanje, drustvenu dinamiku tj.on proucava odnose, veze, medjuticaj, s jedne strane I vandrustvenih pojava sa druge strane, drustva kao celine I njegovih sastavnih elemenata I najzad samih tih elemenata medjusobno. Ona proucava kao se I zasto drustvo krece, menja. Sociologija se moze definisati kao najopstija teorijska disciplina u drustvu, koja istrazuje pojave u njemu, procese I odnose, zakonitosti, strukturu, razvoj I celovitost.

Pojam morala

Moral je svest o medjusobnom odnosu ljudi, misao o principima I normama koje regulisu odnos coveka prema coveku ili zajednici, kolektivu ili drustvu. Moral je nepisano pravilo koje usmerava ljude da cine dobro I izbegavaju zlo.
Moral je veoma slozena drustvena pojava. Ona je drustveno uslovljena I vrsi uticaj na drustvo.
Navedena definicija morala sadrzi ove elemente:

1)    da je moral poseban oblik drustvene svesti;
2)    da obuhvata odredjeni skup pravila I normi ponasanja ljudi;
3)    da regulise odnos izmedju ljudi, izmedju pojedinaca, pojedinaca I grupa I izmedju grupa;
4)    da se odnosi odredjuju na bazi dobra I zla.

Moral je deo duhovne kulture koji u obliku moralnih normi, sudova I moralnih sankcija reflektuje objektivne odnose izmedju ljudi I drustva kao celine.
Istorijski gledano moral nastaje kao dugo ponavljanje uobicajenih I dozvoljenih ljudskih ponasanja.
Moral se manifestuje u vrednosnom procenjuvanju ljudskih postupaka I htenja kao pozitivno ili negativno vrednih. Moralni sud ili ocean odnosi se na neki postupak, drzanje, rasudjivanje, ponasanje ili karakter nekog coveka ili nas samih. Objekat moralne ocene je uvek samo covek. Po Sigmundu Frojdu, norme koje drustvo definise, posebno one kojima se odredjena ponasanja zabranjuju, licnost samo delimicno usvaja, pa tako ne mogu ni postati deo unutrasnje structure licnosti. Frojd tvrdi, imajuci u vidu nagonsku, impulsivnu stranu ljudske prirode, da je potpuna harmonizacija moralne svesti, kao oblika drustvene censure, I svesti pojedinaca gotovo nedostizna.
Posmatrajuci razvoj morala u istorijskom razvoju drustva vidimo da u robovlasnickom drustvu bilo moralno da je robovlasnik mogao da cini sa robom sta je hteo, kao sa svojim privatnim vlasnistvom.
Moral se kao istorijska kategorija neprekidno menjao sa razvojem I menjanjem drustva.

3. POJAM MORALNE I OBICAJNE NORME

Obicaji su narodni nacin ispoljavanja pristojnosti u javnom druzenju. To su ustaljene navike koje pojedinac stice dugim delovanjem tradicije. Jedinka zivi s tim obicajima, upraznjava ih a da ih cak ne primecuje. Kada se dvoje poznanika rukuju ili kada se Srbi pri prisnijem susretu tri puta ljube u obraz, onda ce retko od tih ljudi biti u stanju da odgovori zasto se to tako radi

Svako od nas postavi sebi pitanje o smislu obicaja koji upraznjava tek onda kada primeti da se neki ljudi ne ponasaju na isti nacin kao mi. Kada  vidimo na Zapadu na dan vencanja kako mladozenja unosi mladu preko praga, ta cinjenica nas ne zbunjuje. Ali, bili bismo iznenadjeni kada bismo videli kako australijski mladozenja mora najpre da onesvesti mladu, pa da je tek takvu nosi kuci.