Moral

1. Uvod

Sociologija proučava pojam društva i njegov sastav iz raznih elemenata, društvenih pojava. I to je ono sto bi se moglo nazvati društvenom statikom, jer se ovde društvo proučava uglavnom u stanju mirovanja. Drugi  deo sociologije  proučava društveno kretanje, društvenu dinamiku tj.on proučava odnose, veze, međuuticaj, s jedne strane i vandruštvenih pojava sa druge strane, društva kao celine i njegovih sastavnih elemenata i najzad samih tih elemenata međusobno. Ona proučava kako se i zašto društvo kreće, menja. Sociologija se može definisati kao najopštija teorijska disciplina u društvu, koja istražuje pojave u njemu, procese i odnose, zakonitosti, strukturu, razvoj i celovitost.

2. Pojam morala

Moral je svest o međusobnom odnosu ljudi, misao o principima i normama koje regulišu odnos čoveka prema čoveku ili zajednici, kolektivu ili društvu. Moral je nepisano pravilo koje usmerava ljude da čine dobro i izbegavaju zlo.
Moral je veoma složena društvena pojava. Ona je društveno uslovljena i vrši uticaj na društvo.
Navedena definicija morala sadrži ove elemente:
1)    da je moral poseban oblik društvene svesti;
2)    da obuhvata određeni skup pravila i normi ponašanja ljudi;
3)    da reguliše odnos između ljudi, između pojedinaca, pojedinaca i grupa i izmedju grupa;
4)    da se odnosi određuju na bazi dobra i zla.

Moral je deo duhovne kulture koji u obliku moralnih normi, sudova i moralnih sankcija reflektuje objektivne odnose izmedju ljudi i društva kao celine.
Istorijski gledano moral nastaje kao dugo ponavljanje uobičajenih i dozvoljenih ljudskih ponašanja.
Moral se manifestuje u vrednosnom procenjivanju ljudskih postupaka i htenja kao pozitivno ili negativno vrednih. Moralni sud odnosi se na neki postupak, držanje, rasuđivanje, ponašanje ili karakter nekog čoveka ili nas samih. Objekat moralne ocene je uvek samo covek.

Po Sigmundu Frojdu, norme koje društvo definiše, posebno one kojima se određena ponašanja zabranjuju, ličnost samo delimično usvaja, pa tako ne mogu ni postati deo unutrašnje strukture ličnosti. Frojd tvrdi, imajući u vidu nagonsku, impulsivnu stranu ljudske prirode, da je potpuna harmonizacija moralne svesti, kao oblika društvene censure, i svesti pojedinaca gotovo nedostižna.
Posmatrajući razvoj morala u istorijskom razvoju društva vidimo da u robovlasničkom društvu bilo moralno da je robovlasnik mogao da čini sa robom sta je hteo, kao sa svojim privatnim vlasništvom.
Moral se kao istorijska kategorija neprekidno menjao sa razvojem i menjanjem društva.