Moral i tradicija

 UVOD
 1.Moral
Moral je skup nepisanih pravila I običaja koji utvrdjuju među ljudske običaje odnose I utvrđuju sta je dobro,a sta nije.Moral je nesto objektivno kao oblik društvrene svesti,sistem običaja,navika,I normi.To zahteva od društva odredjeno ponašanje,odnosno,principe kako nesto treba da bude.On je relativan,nije isti u svim društvenim grupama I istoriskim periodima.Centralne vrednosti morala su:dobro,ispravno i pravedno.

Svi moralni pojmovi krecu oko dobre celine.Moralnost počinje kad se ljudi opredele na udruzivanje uzajamnu zavisnost i organizaciju.Zivot u drustvu zahteva da pojedinac neki deo svoje samostalnosti zrtvuje zajednickom poretku i dobro celine postaje norma ljudskog drzanja.Sve drustvene zajednice poseduju odredjenje moralne norme.Moral se uglavnom odredjuje kao oblik drustvene prakse covekovog odnosenja prema svetu,drugim ljudima I prema sebi samom.Time se izrazava stav da su jedino postupci koji izdrze vrednosnu procenu moralni.
Da bi neka radnja bila moralna uslov je da ona treba da se izvrsi sa osecanjem savesti I duznosti,a ne zbog licne koristi ili interesa.Neka radnja postaje moralna tek onda kada je covek odavlja zato sto tako treba,a ne zato sto mora.Dobro I zlo su osnovni pojmovi morala,kao sto je to umetnosti lepo I ruzno.Razlikuju se pravne,moralne,I obicajne norme u ponasanju.Za razvoj moralnosti neophodni su odredjeni pred uslovi.To su odredjene psihicne funkcije,koje najpre treba da se razviju kod pojedinca da bi onda kao kruna svega dosla moralnost.Svaka od tih prisickih funkcija ima svepicifican uticaj na razvoj moralnosti.U te psihicke funkcije spadaju.

1.Svest –to je sposobnost coveka da spozna samog sebe,svoje “ja”u svetu koji ga okruzuje.Svest u uzem smislu reci je psihicka funkcija pod kojom podrazumevamo sposobnost coveka da misli I oseca,da zna da misli I oseca I da je svestan cinjenice da misli I oseca.Svest koja nam daje saznanje o svesti sopstvenog postojanja,o svesti svoga “ja”,jedino je prisutna kod coveka,I jedino kao takva je pred uslov za moralno ponasanje.

2.Inteligencija ili razum-je misaona sposobnost koja omogucava coveku da shvati prirodu pojave oko sebe,da razlikuje bitno od nebitnog,I da tako uocava odnose izmenju predmeta I pojava.Inteligencija omogucuje coveku da misli,donosi zakljucke,predvidja mogucnosti.Analizirajuci uzroke I posledice pojedinih ponasanja covek dolazi do kljuca koji se zove moralno ponasanje.

3.Nagoni-predstvaljaju nasledje na obrasce ponasanja specificne za celu vrstu.To su urodjeni,slozeni mehanizmi ponasanjaznacajni za razvoj moralnosti.

4.Emocije(osecanja)-podrazumevaju specifican odnos coveka prema njegovoj okolini.Emocije su jedne od najvaznijih psihickih funkcija covekovog mozga,veoma vazne za celokupno ljudsko funkcionasanje I poimanje srece.Covek je emocijalno bice I razne situacije u njemu izazivanju razlicite emocije.Odredjene emotivne situacije tako radjaju odredjene moralne morme.

5.Volja-Podrazume akciju,svrsishodnu delatnost ka ispunjenju nekog cilja.Da bi se neka odluka ostvarila,nuzni su napori je l svaka akcija savladjuje otpore.Istrajnost u odluci nasuprot povremenim sumnjama I kolebanjima,upornost u sprovodjnju odluke nasuprot spoljasnjim smetnjama jesu neophodne komponente jake volje.Licnost jake volje se odlikuje samostalnoscu I odlucnjoscu da primi na sebe odgovornost za odluke.