Rad i moral

Moral (lat. mos – obicaj; mores – vladanje; moralis – moralan) je jedan od najvažnijih oblika covekovog delatnog odnošenja prema svetu, prema drugim ljudima i prema sebi samom. On se sastoji u vrednosnom procenjivanju ljudskih htenja i postupaka kao pozitivnih ili negativnih, pri cemu se prvi odobravaju, žele, preporucuju i zahtevaju, a drugi se neodobravaju, kude osuduju i zabranjuju. Ukratko, moral je aktivno covekovo oblikovanje i ocenjivanje sebe i drugih ljudi kao dobrih i zlih.
Moral je skup nepisanih normi kojima se odreduje kako ljudi treba da se ponašaju jedni prema drugima i prema zajednici, a pomocu kojih se ocenjuju vlastiti i tudi postupci kao dobri li rdavi.
Moralna norma nastala je veoma davno, još u prvobitnoj zajednici. Tokom svoje evolucije čovek je, najpre, živeo u malim grupama. Boraveći i živeći u grupi, prvobitni čovek je neminovno sebi postavljao dva pitanja: kakav treba da budem ja, da bi drugi ljudi i ja bili srecni i kakvi treba da su drugi, da bih ja bio srecan i da bi moja sreca uopšte bila moguca? Na osnovu takvih razmišljanja formirana su pravila ljudskog ponašanja, nastala je filozofska disciplina-etika, koja izucava smisao i suštinu ljudskog bitisanja, smisao kodifikacije normi ponašanja da bi ljudi, pre svega bili srecni.
Moral je objektivna društvena pojava koju konstituiše, prvo, skup pravila (normi, merila) koja regulišu ponašanje clanova jedne društvene zajednice; drugo, skup stvarnih navika ponašanja.