Religija

Religija

Pod religijom podrazumevamo svako verovanje u neku moć od koje čovek zavisi i koja karakteriše njegov život i smrt, ali na koje čovek može uticati ako se ponaša na strogo određene načine. Čovek svoja iskustva sa tom moći izražava kroz učenje, obrede, organizacije.Religija se sastoji od nekoliko elemenata:

1)Verovanje, koje se ispoljava u posebnim pisanim dokumentima, kao što sustari, novi zavet, kuran itd, na osnovu kojih se potvrdjuju osnovna načelaživota u veri.
2)Osećanje se zasniva na unutrašnjem čovekovom religioznom osećanju,koje je ispirisano strahopoštovanjem prema jednom vrhovnom biću – bogu, alahu, budi, itd.
3)Hijerarhija npr. katolici imaju papu,kardinale, biskupe. Pravoslavciimaju patrijarha, metropolite, episkove, obične svetštenike,
4)Simboli javljaju se u vidu predmeta, reči, brojeva, slika i slično, putemkojih se kod ljudi izazivaju strahopoštovanje. Simboli nose sveta značenjanpr. Krst kod pravoslavaca,katolika i protestanata, davidova zvezda kod jevreja, polumesec u islamskoj religiji itd.
5)Rituali, odnosno ceremonije, kao što su npr. Botgosluženje u crkvi, kojase sastoji iz molitve, pričesti, kršenja, prinošenja žrtve itd. A obavljaju seuglavnom u crkvama, hramovima itd.Prema tome religija sadrži skup učenja, verovanja, osećanja i obrede, koji suvezani za neke individualne i društvene potrebe, onih koji veruju u vrhovno biće, odnosno boga.

Za većinu osoba religija je organizovani sastav verovanja i bogusluženja koje stavljaju Boga u središte.
Za neke druge pak religija označava verovanje u veći broj bogova, a postoje i osobe koje ne poseduju neku tredicionalnu veru ili religiju, već već praktikuju neku vrestu verovanja na svoj način, navezan od organizovanih religija. Ipak većina zemaljskog stanovništva veruje da je neka vrhovna sila uticala na stvaranje sveta i da ima bar donakle uticaj i na život pojedinca. Svaka religija podrazumeva više ili manje jednostavno učenje koje se odnosi na svrhu porekla svega postojećeg.
U danajšnje vreme religija je sistematizovana na primitivne religije: animizan i supernaturalizam, i svetske religije: teizam i sastavi apstraknih verovanja (teaizam, budizam).
Oraganizacije koje se javljaju unutar religije su: crkve, sekte, kult itd.
Postoje tri osnovne grupe teorije religije. Prema prvoj, religija je izum jedne (obično vladajuće) grupe kao sredstvo zaštite privilegija iste te grupe ljudi. Prema drugoj grupi teorija, religija je trajna egzistenacijalna karakteristika ljudskog bića, a prema trećoj grupi teorija je samo ljudska sklonost ka sujeverju, proizašla iz nedovoljnog poznavanja prave prirode stvari.
Dakle, religija je oblik društvene svesti u kome se prirodne i društvene sile prikazuju kao nadprirodne, nezavisne od čoveka, prirode i istorije. Svaka religija podrazumeva više ili manje jednostavno učenje koje se odnosi na suštinu, svrhu i poreklo svega postojeđeg.

Pojam religije

Religija je jedan od najstarijih oblika društvene svesti, koji na mističan način održava objektivni svet. Ona život ljudi održava iskrivljeno i lažno. Religiju možemo definisati i kao duhovnu povezanost jedne grupe ljudi sa nekim višim, svetim biđem, odnosno Bogom . Bog (na sanskritskom „gospodar hleba“) je ljudska zamisao o nakoj ndprirodnoj, onostranoj sili. Zato se religija shvata kao organizovani skup ili stuktura zamisli (učenja, verovanj), osećanja simbola i kultnih radnji vezanih za „onostrano“ ili „natprirodno biće“.
Iz ovoga se vidi da religija ima svoje sastavne elemente. Prvo, to su religiozna verovanja (o svemoćnom, sveznajućem, nadprirodnom biću). Drugo, to su religiozna osećanja (čitav kompleks različitih osećanja zavisnosti, odanosti, poslušnosti, strahopoštovanja). Treći element čine religiozne ritualne radnje (obredi, ceremonije, vračenja, molitve, žrtve I sl.)
Dok prva dva elementa čine pasivnu stranu religije, ovaj treći je njen aktivni element.
Četvrti element religije čine religiozni simboli preko kojih religiozni čovek prikazuje nevidljiva “nadprirodna bića” i uspostavlja vezu sa njima. Peti element je persofinikacija i institucionalizacija predhodno navedenih elemenata religije. To su religiozni funkcioneri (najpre vrači, a kasnije sveštenici) I religioyna organizacije (crkva). Preko tih elemenata čovek komunicira sa “nadprirodnim bićem”.
Ovi elementi religije nisu odvojeni i međusobno nezavisni. Naprotiv, oni čine određeno jedinstvo. Jedan drugog pedpostavlja i omogućava. Religija nije samo verovanje u natprirodne sile, već i pokušaj religioznog čoveka d aim se približi, da ih odobrovolji, da zadobije njihovu naklonost.