Trgovina ljudima

Uvod
Još u najranijoj istoriji mogu se primetiti tragovi ropstva, eksploatacije i začeci kriminala. Sve je počelo eksploatacijom hrane radi opstanka i zadovoljenja osnovnih potreba koja se povećavala usled povećanja društvenih grupa. Nedostatak ovih resursa dovodio je do krvavih sukoba. Međutim, vremenom, više nije bio cilj obezbeđivanje sredstava za opstanak već nalaženje načina za lakše obezbeđivanje sredstava za lagodniji život. To se postizalo upravo korišćenjem – eksploatisanjem tuđe radne snage i tuđih sredstava za život. Na ovakvom mehanizmu počiva ropstvo, koje datira još od varvarskih plemena, antičkih i robovlasničkih država. Robovi su smatrani „oruđem koje govori“, a gospodar je imao pravo da ga fizički izrabljuje, telesno kažnjava, osakaćuje, seksualno eksploatiše i ubija. Dalje se razvijalo patrijarhalno ropstvo, kao i feudalna i kapitalistička eksploatacija. Ropstvo i trgovina robljem bili su zastupljeni i u srpskoj srednjovekovnoj državi. Posedovanje, prodaja i oslobađanje robova pominju se još u Zakoniku cara Stefana i u dalmatinskim gradskim statutima 15. veka. Stoga, pojedini oblici ropstva i eksploatacije lica poznati od davnina mogu se i danas uočiti u sličnom ili potpuno identičnom obliku.
O trgovini ljudima danas se malo zna kod nas, jer je relativno mlada pojava; u velikim razmerama počela je da se širi početkom devedesetih godina prošlog veka. Takođe, ljudska prava nisu bila toliko aktuelna kao danas, iako su postojala i poštovala se. Postojanje ovog oblika kriminala bilo je negirano od strane subjekata bezbednosti bivših socijalističkih zemalja, a kasnije je bio i pogrešno tretiran jer ovaj problem nije sagledavan detaljno, već u suviše uskom kontekstu. Nedostatak naučno-istraživačkog rada o trgovini ljudima doprineo je nerazumevanju značaja opasnosti ove pojave po bezbednost države, društva i pojedinca.
Godišnje između 700 000 i 2 000 000 ljudi, prvenstveno žena i dece obuhvaćeno je globalnom mrežom trgovine ljudima. LJudi se u 21. veku kupuju i prodaju kao bilo koja druga roba, prinuđuju na rad, seksualno eksploatišu, bebe se kradu iz porodilišta i siromašnih porodica, potom se koriste za presađivanje ljudskih organa i delova tela, prosjačenje, izvršavanje krivičnih dela ili ilegalno usvajanje.
Područje Republike Srbije, zbog svog geografskog položaja, puteva i saobraćajnica, stanovništva heterogenog sastava, oduvek je pogodovalo delovanju međunarodnog organizovanog kriminala (500 000 žrtava godišnje biva krijumčareno upravo preko zemalja zapadnog Balkana).
Da bi se moglo reagovati na odgovarajući način i ovaj problem suzbijati i eleminisati, neophodno je dobro poznavati ovu pojavu. Najpre, njenu definiciju, šta ona zapravo predstavlja, koje su njene faze i podfaze, karakteristike, oblici ugrožavanja, manifestacije.
Dakle, to je savremeni bezbedonosni problem i oblik organizovanog kriminala sa izuzetno složenom fenomenologijom, koji zahteva posebnu strategiju za suprotstavljanje trgovini ljudima zasnovane na znanju, obučavanju i akciji subjekata sistema bezbednosti. Takođe je bitna i samoedukacija i edukacija lica iz okruženja, kako bi se ova pojava uspešno identifikovala bez posledica, izbegla, ali i pomoglo žrtvama.

Pojam trgovine ljudima
Trgovina ljudima se može definisati kao: „složena pojava ugrožavanja bezbednosti zasnovana na institucijama ropstva i eksploatacije, odnosno postupanju prema čoveku kao da je roba ili stvar, s ciljem eksploatacije njegove radne snage, znanja i veština, telesnog i polnog integriteta i identiteta radi zadovoljenja ličnih ili tuđih nagonskih, zdravstvenih ili emocionalnih potreba ili sticanja direktne ili indirektne materijalne koristi za sebe ili drugog, pri čemu se ugrožava bezbednost države na spoljno-političkom planu i planu unutrašnje stabilnosti, društva u domenu javne bezbednosti i pojedinca u domenu kršenja ljudskih prava.“
Nepreciznost i nepostojanje jedinstvenog naziva dovodi do obeležavanja istih pojava različitim terminima, različitih pojava istim terminima, korišćenja nenaučnih pojmova. Ovoj konfuziji u terminološkom obeležavanju i razumevanju pojma trgovine ljudima doprinosi stanje u medijima. Umesto termina žrtva koristi se: belo roblje, seks robinje, moderne robinje; umesto termina prostitutke: prijateljice noći, prodavačice ljubavi, dame za zabavu; nosioci trgovine ljudima: makroi, gazde, šverceri; trgovina ljudima: šverc, biznis ljudskim telima i dr.
Prema tome, neophodno je razgraničiti značenje termina trgovine ljudima koji se sreću kako u teoriji tako i u praksi. Krijumčarenje ljudi i prostitucija su najčešće pogrešno korišćeni termini, prema tome neophodno je navesti njihove osnovne karakteristike i ukazati na razlike koje se javljaju kada je u pitanju trgovina ljudima.
Krijumčarenje ljudi:
– postojanje želje ilegalnog migranta da pređe državnu granicu i mogućnost dobrovoljnog odustajanja;
– lica koja žele ilegalni ulazak u drugu zemlju uglavnom prva kontaktiraju lica koja će ih prokrijumčariti;
– prokrijumčareni ljudi su nakon prelaska državne granice slobodni;
– prokrijumčareni ljudi nisu eksploatisani i na njima se ne primenjuje sila, za razliku od žrtava trgovine ljudima;
– krijumčarenje ljudi podrazumeva prelaz državne granice najmanje dve zemlje;
– krijumčarenje ljudi predstavlja krivično delo protiv države a ne protiv lica kao što je slučaj sa trgovinom ljudima;
– krijumčarenje ljudi je pojam koji je uži od pojma trgovina ljudima i može predstavljati fazu u procesu trgovine ljudima.