Socioloske pravne teorije

Dosadašnjim izlaganjem smo najpre ukazali da su odgovori na pitanje „šta je pravo?“ veoma različiti. zatim smo se pozabavili mogućim načinima definisanja pojmova uopšte, pa i pojma prava. Konačno, uzimajući u obzir da se pravo kao fenomen najbolje može razumeti ako se objasni nekoliko najtipičnijih osobina, koje bi krasile pravo u njegovoj „prototipskoj“ verziji, posebno su objašnjeni prinudnost, institucionalnost i normativnost prava kao tri važne formlane karakteristike prava. Ono čime se neka pravna teorija bavi je pre svega objašnjenje prirode prava. Izraz „priroda prava“ se koristi da bi se ukazlo na ona suštinska svojstva koja izvesna pojava mora da poseduje da bi bila pravo. Radomir Lukić je kao glavni zadatak teorije prava video objašnjenje suštine prava „pokazuje one opšte crte prava koje prožimaju sve njegove sastavne delove, a zatim pokazuje i same te delove iz kojih se sastoji i mora sastojati svako pravo“. Teorija prava se, dakle, shvata kao skup sistematski povezanih tvrdnji koje objašnjavaju prirodu prava. Osim toga, pravne teorije objašnjavaju i kako pravo nastaje, koje su njegove veze s drugim društvenim fenomenima (država, politika, religija, itd.), kako ti fenomeni utiču na pravo, kako pravo utiče na njih. Najzad, postoje teorije koje se ne bave samo time kako pravo izgleda, već i kako ono treba da izgleda i kakva je uloga morala u tome.
Dve glavne pravnoteorijske „škole“ su „škola“ prirodnog prava i pravni pozitivizam. Svakako da istorija pravne misli poznaje i mnoge druge „škole“ i pravce mišljenja, od kojih su neke danas samo deo prošlosti (na primer, sociološke teorije o pravu, škola ekonomske analize prava itd.). Ipak, zbog nedostatka prostora i zbog činjenice da je ovaj prikaz namenjen pravnim početnicima, izbor je pao na dve najvažnije teorije.
Prirodnopravne teorije predstavljaju najdugovečniji i najplodniji pokušaj da se daju teorijski, opšti odgovori na najdublja pravna pitanja. One i danas nose istorijsku zaslugu jer su prve postavile problem razlikovanja forme, strukture prava i sadržine, svrhe prava.
Pitanje da li sadržaj prava zavisi isključivo od (samo)volje vlastodržaca ili je on objektivno dat, ali i ljudskom razumu dostupan i danas je aktuelno pitanje. Međutim, jusnaturalizam se oduvek suočavao s jednom ozbiljnom primedbom: fakti društvenog života su najčešće bili u ozbiljnom raskoraku s njegovim postavkama i idejama. A jusnaturalisti su, što je samo pogoršavalo problem, većinom smatrali da ukoliko fakti protivreče njihovim idejama (to jest „razumu“), utoliko gore po fakte.