Genetika u antropomotorici

1.    Uvod

Antropomotorika je vezana za pokret, odnosno kretanje. Osnovne filozofske kategorije antropomotorike su:
1.    Pokret;
2.    Kretanje;
3.    Telesna aktivnost;
4.    Telesna delatnost.

Pod pokretom se podrazumeva elementarno pomeranje dela čovečjeg tela u jednom zglobu, u jednoj ravni (na primer: pregibanje u zglobu lakta). Za neke pokrete i kretanja nije potrebno učešće svesti (svesne aktivnosti), nego se oni mogu obavljati i refleksno-instinktivno.

Kretanje predstavlja povezano pomeranje više delova tela u jednom ili više zglobova sa determinantom nekakvog cilja (hodanje, trčanje, izvođenje skoka, bacanje, vučenje, nošenje i slično). Za kretanje nije bitna lokomocija (kretanje, pokretanje tela), nego se ono može obavljati i u mestu, odnosno na istom mestu.

Aktivnost je obavljanje nekih pokreta i kretanja vezanih u celinu sa jasnom namerom izvršenja (trčanje za autobusom, vežbanje za poboljšanje snage itd). Aktivnost čoveka se izvodi iz osnovnih osobina žive materije (osetljivost, nadražljivost), aktivnost mora biti radnog karaktera.

Delatnost je karakteristika čoveka, specifičan ljudski način-odnos prema svetu. Delatnost je proces u kom se ostvaruje interakcija čoveka sa okolnim svetom. Ova interakcija ima karakter dinamičke ravnoteže u kojoj se izjednačuju potrebe pojedinca i njegove okoline. Delatnost mora imati karakter rada, tj ostvarivanje neke materijalne koristi (prvenstveno u smislu pribavljanja materijalnih dobara za život, pri čemu se misli na bavljenje sportom radi egzistencijalnih potreba. Specifičan deo delatnosti čoveka je motorička aktivnost. Za telesnu aktivnost i telesnu delatnost nužno je učešće svesti, odnsno misaono-intelektualnih procesa.

2.Izvori genetičke varijabilnosti

Učešće različitih kombinacija genetskih dejstava može se smatrati najvažnijim uzrokom varijabilnosti osobina organizma

Jedan od osnovnih ciljeva genetike je i da utvrdi izvore genetičke varijabilnosti. Genetička varijabilnost se ostvaruje kroz:
1.    Kombinovanje gena i hromozoma;
2.    Mutacije.

 2.1.Kombinovanje gena i hromozoma

Kombinativno nasledjivanje zasniva se na tome da se pri nastanku brojnih gamata (polnih ćelija) i njigovih zigota, ostvaruje izuzetna raznovrsnost putem kombinovanja ćelijskih hromozoma koji su nosioci čitavih grupa gena. Na primer čoveka, u telesnim ćelijama je prisutno 46 hromozoma, od kojih 23 para vode poreklo od oca, i isto toliko para vode poreklo od majke. Pri nastanku gameta, ova 23 para mogu se razdvojiti i kombinovati na  223  načina, zavisi od toga koje ,,očeve“ a koje ,,majčine“ hromoyome sadrže. Isto toliko kombinacija može da se ostvari i pri nastanku jajnih ćelija, što znači da zigoti potomaka, nastali spajanjem muškog i ženskog gameta, mogu sadržati jednu od  246  kombinacija, odnosno verovatnoća da će par roditelja imati dvoje dece sa identičnim kombinacijama 23 para hromozoma iznosi 1:70 triliona, što govori kolika se ogromna genetička raznovrsnost ostvaruje u svakoj generaciji, na bazi kombinovanih interakcija hromozomskih gena.